VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
SEMINARSKI RAD
Praktična nastava
JAVNI PRIHODI I POREZI
Profesor: Stefan Milanović
Student: Milica Stevanović 15/15 p
Blace, jun, 2018.
1. Javni prihodi
Javni prihodi se koriste za finansiranje raznovrsnih državnih aktivnosti.Javni prihodi se
izražavaju u novcu i služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu.
Državni ili javni prihodi se razlikuju od privatnih prihoda, odnosno, prihoda fizičkih
lica i prihoda pravnih lica. Javni prihodi su u funkciji ostvarivanja ciljeva politike državnih i
drugih upravnih organa.Oni su značajna osnovna institucija državnih finansija. Javni prihodi
su deo novostvorene vrednosti, a njihova upotreba ne ugrožava postojeću
imovinu.Proširivanjem državnih aktivnosti, povećavaju se potrebe za raznim oblicima javnih
prihoda. Sistem javnih prihoda predstavlja skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje koristi
država za finansiranje javnih potreba.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja,
prihoda javnih preduzeća, upotrebe državne imovine, naknada za usluge državnih organa,
javnog duga i dr.
1.1. Klasifikacija javnih prihoda
Podela javnih prihoda vrši se na osnovu različitih kriterijumuma. Cilj joj je podela na
osnovu izvesnih specifičnih osobina kako bi se moglo pristupiti lakše proučavanju javnih
prihoda.Ipored znatnih razlika koje postoje u finansijskoj teoriji pri klasifikaciji javnih prihoda
većina zemalja prihvatila je sledeću podelu:
1
Originalni (izvorni) i izvedeni (derivatni) prihodi
Redovni i neredovni (vanredni) javni prihodi,
Prihodi od stanovništva i pravnih lica,
Povratni i nepovratni prihodi
Prihodi do širih i užih političko – teritorijalnih jedinica
Namenski i nenamenski prihodi,
Prihodi u novcu i prihodi u naturi
Javno-pravni i privatno-pravni prihodi
Ekvivalentni i prihodi opšte namene
1.1.1. Redovni i vanredni javni prihodi
Na osnovu kriterijuma vremena, javni prihodi se dele na
redovne
i
vanredne
.
Redovni
prihodi
se ubiraju kontinuirano svake godine iz ekonomskih izvora koji se redovno obnavljaju.
1
Milan Beslać, „Fisklana ekonomija“, PEP, Beograd, 2010 str.49
4
Ovi javni prihodi služe za finansiranje redovnih javnih rashoda. Redovni javni prihodi
su porezi, takse i dr.Na osnovu redovnih javnih prihoda se formiraju i rezervni fondovi za
neplanirane javne potrebe.
Vanredni javni prihodi
se ne pojavljuju kontinuirano u budžetu, već
povremeno radi finansiranja vanrednih javnih potreba-vanredni porezi, javni zajmovi,
reparacije i sl. U modernim finansijama je prisutno sve veće korišćenje ovih prihoda, posebno
javno duga, kao instrumenta državne intervencije.
2
1.1.2. Javno-pravni i privatno-pravni prihodi
Kriterijum za ovu podelu javnih prihoda je imovinsko-pravna razlika između njihovih
izvora.
Javno-pravni prihodi
su javni prihodi iz dodataka i imovine fizičkih i pravnih
lica.Javno-pravne, odnosno fiskalne prihode, država ubira prisilnim putem na osnovu svog
fiskalnog suvereniteta. Osnovno obeležje fiskalnih prihoda je njihov dažbinski karakter,
odnosno prinuda i obaveznost u uvođenju i ubiranju prihoda. Obveznik poreskinh prihoda ne
dobija direktnu protiv-naknadu na osnovu plaćenih obaveza.Plaćanje takse je povezano sa
direktnom protivnaknadom upravnog organa. Privatno-pravni prihodi su oni koje država i
druga javna tela ostvaruju iz sopstvenih privrednih preduzeća ili iz svoje imovine.
1.1.3. Originalni i izvedeni prihodi
Pod
orginalnim ili izvornim prihodima
podrazumevaju se prihodi koje država ostvari
svojim ekonomskim aktivnošću, odnosno na osnovu prava vlasništva (dividenda od preduzeća
u državnom vlasništvu). Naziv derivatni ili izvedeni javni prihodi dobili su zbog toga što se
oni izvode iz ekonomske snage države ili pojedinca. Izvedene javne prihode država ostvaruje
na osnovu svoje suverene vlasti, koristeći fiskalni suverenitet.
3
1.1.4. Prihodi od stanovništva i pravnih lica
Kriterijum ove značajne podele su subjekti od kojih se ubira javni prihod. Prihodi od
stanovništva predstavljaju prihode koje plaćaju građani iz sopstvene imovine ili dohodka za
finansiranje javnih potreba. Prihodi od stanovništva su porez iz ličnog dohodka od vršenja
različitih delatnosti, porez na prihod od imovine i imovinska prava, porez na prihod od zarada,
takse, doprinosi i dr.
Prihodi od pravnih lica se ubiraju od privrednih preduzeća, zadruga, finansijskih
institucija i dr. Ovi javni prihodi za finansiranje javnih potreba se prikupljaju na osnovu
2
Božidar Raičević, Fiskalna ekonomija“, Zbornik radova, Beograd, 2004, str.136
3
Milan Beslać, „Fisklana ekonomija“, PEP, Beograd, 2010 str.49
5
