Karakteristike budžeta

UVODNA RAZMATRANJA
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim drzavama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta, jer se radi o kompleksnoj finansijskoj instituciji, pomocu koje država ostvaruje mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviĎaju i odobravaju, unapred i za odreĎeni period vremena, prihodi i rashodi drzave.
Potrebe javnih rashoda se predviðaju u budžetu, po pravilu, pojedinaèno i prema nameni. Javni prihodi, odnosno sredstva, predviðaju se po izvorima, a utvrðuje se i visina do koje treba da se prikupe. Svaka država, kao pravno lice,može imati samo jedan budžet, i zato budžet mora da bude jedini i iskljuèivi akt finansiranja javnih potreba. Kasnije je preovladalo mišljenje da formalno budžetsko jedinstvo nije potrebno,i da država može voditi zdravu finansijsku politiku ako svi njeni prihodi čine jednu nedeljivu celinu, i ako se iz tih prihoda podmiruju sve državne potrebe. U ovakvim uslovima, budžet savremene države je jedinstven, i na taj naèin se postiže dobar uvid u ukupne javne prihode i rashode budžeta, što omoguæava i efikasnu kontrolu njegovog izvršenja. Upravo se ovakvim načelom vodi i fiskalna politika Republike Srbije.U novije vreme, pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva (državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina, region, srez itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta odreðen je raspodelom nadležnosti izmeðu njih, a koja proističe iz ustava i zakona.