почело развијати књиговодство, које је до данас остало најважнији део
рачуноводства, што је било условљено првенствено развојем производних снага.
Развојем привреде значај књиговодства све више је растао.

Трговина и банкарство су још од времена Вавилона, Грчке и Рима били

развијени.   Развијена   трговина,   по   логици   ствари,   представљала   је   предуслов
развоју банкарства, чији су главни послови у то време били: одобравање зајмова,
примање   кауције,   гаранција   и   новца   на   чување.   Управо   на   овим   секторима   у
привреди   античких   народа   јављају   се   први   трагови   књиговодства.   Успон
примитивне пољопривреде био је везан за прве облике позајмљивања.

Кредите у старом Вавилону, пре 3.800 година уређивао је, између осталог, и

Хамурабијев законик. Краљ Хамураби је сматрао да је законским путем потребно
обухватити режим обавезе који настаје по основу кредитирања у новцу и роби и
комисионим пословима. Тако, на пример, из појединих параграфа споменутог
закона могу се уочити трагови књижења. Нпр. параграф 100. Хамурабијевог
закона каже да „комисионар треба да запише колико је новца примио и о року да
га врати трговцу“. У параграфу 104. стоји да „када трговац преда комисионару
жито, вуну, уље или другу робу за продају, комисионар треба да запише и трговцу
да врати новац, комисионар треба да прими признаницу за новац који је предао
трговцу“.

У старом Риму, такође се развијала и усавршавала евиденција нарочито на

подручју банкарства, где кредитни послови имају примарну улогу.

У другој половини Средњег века у италијанским градовима (Венеција, Пиза,

Амалфи, Ђенова)  установљено је двојно књиговодствено бележење, као потпун
систем   књиговодства.   Коначно   изграђивање   и   уобличавање   књиговодства   у
самосталан   систем   евиденције   било   је   омогућено   економском   експанзијом
италијанских   градова,   а   пре   свега:   продором   новчане   привреде   у   готово   све
привредне   делатности   италијанских   градова   у   XIV   и   XV   веку,   развојем   робног
промета   између   Европе   и   источних   земаља,   у   коме   се   италијански   поморски
градови   појављују   као   најзначајнији   посредници;   разноврсним   и   фреквентним
трансакцијама и акумулацијом трговачког капитала.

Крајем XIX и почетком XX века у привредном развитку настале су крупне

промене, које су имале за последицу оснивање великих индустријских предузећа
са огромним средствима и масовном производњом. Због тежњи за
максимизирањем профита и даљом акумулацијом капитала у рукама малог броја
капиталиста настоји се елиминисати утицај тржишта , као и конкуренција низа
истоврсних ситнијих произвођача, односно желело се постати једини који диктира
услове.

Овакве промене у привреди, с краја XIX века, биле су праћене и

суштинским променама у књиговодству. Наиме, долази до појаве индустријског
књиговодства које се у каснијем периоду раздваја на два дела-погонско и
пословно.

Погонско књиговодство имало је чисто интерну функцију, тј.обухватање

кретања вредности у производном процесу. Пословно књиговодство одражавало
је однос предузећа са окружењем, и то: пореским органима, банком, судом,
повериоцима, и сл.

У каснијем периоду долази до јачања улоге капиталистичке државе и у овом

периоду се осећа потреба за развојем једног подручја рачуноводства-планирања,
односно пред књиговодство се почињу у све већој мери постављати захтеви за
информацијама које говоре о будућим кретањима.

Деловање појединих предузећа почиње се контролисати увођењем

једнообразних   књиговодствених   података,   управо   у   овом   периоду   интензивног
коришћења   научних   достигнућа,   у   смислу   унапређења   метода   и   технике   рада,
поједина подручја књиговодства развила су се до те мере да су прерасла обично
евидентирање појединих средстава и промена на тим средствима. Другим речима,
то   је   време   када   можемо   почети   говорити   о   трансформацији   књиговодства   у
рачуноводство.

Рачуноводство данас има значајну улогу у информативном систему

предузећа и представља незаменљив метод и инструмент управљања и
руковођења модерним предузећем.