специфичну и на далеко чувену, општину Ковачица. Поклоницима уметности позната је по
наивном стваралаштву, научницима по родном месту Михајла И. Пупина, спортистима по
спортском риболову, а туристе опет маме разне манифестације, места за одмор и
рекреацију.

Због хетерогеног националног састава и складних међунационалних односа између

Словака, Срба, Мађара, Румуна, Рома и осталих, Ковачицу називају

"Војводина у малом".

Становници Ковачице, гоњени економским проблемима, верским прогањањима и водени
жељом за бољим животом, увек су се ослањали једни на друге, поштовали своје обичаје,
језик и културу других. Пре двеста година дошли су да чувају средњу Европу од упада
Турака, и овде остали до данас.

Богата историја, развијена култура, туризам и шаренолики етнички састав

привукли су моју пажњу, те сам одлучила да је мало боље упознам.

'' Већ два века живи, миха, мила,

у зеленом пољу се крије.

Њене пријатне куће као срца су широке,

за свакога госта ко душе дубоке,.

Словачке матери, обећати морате,

да ћете учити своју децу,

Како Ковачицу волите.''

Андреј Хриешик

3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ КОВАЧИЦА

Подручје општине Ковачица налази се у југозападном делу Баната и југоисточном

делу Покрајине Војводине на површини од 419

km²

Од Београда је удаљена 50km, а од Новог Сада 90km. Општину Ковачица чине осам

насеља: Ковачица, Падина, Самош, Дебељача, Црепаја, Идвор, Уздин и Путниково.

Слика 1.

Географски приказ насеља општине Ковачица

Извор:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ковачица#mediaviewer/File:Kovacica_mun.png

Територија општине Ковачица простире се између неколико банатских субрегија.

Слика

Географски приказ општине Ковачица у односу на остале банатске регије

Извор: http://putnikovo.com/images/prilog1.gif

Са севера се граничи општином Зрењанин и општином Сечањ, са запада општином
Опово, с Истока општином Алибунар, и с југа општином Панчево.

Саобраћајна повезаност општине Ковачица са ужом и широм околином веома је добра:

Слика 3.

Географски приказ саобраћајне повезаностi општине Ковачица са ужом и

широм околином

Извор: http://putnikovo.com/images/prilog2.gif

Преко општинске територије изграђена је железничка пруга Београд – Ковачица –
Зрењанин – Кикинда, чиме је овај крај повезан са нашим главним градом, јужним, средњим
и северним Банатом.

Скоро упоредним правцем изграђен је асфалтни пут који знатно поспешује

саобраћајну   повезаност   између   већине   насеља   општине   с   Београдом,   Панчевом   и
Зрењанином.   Ковачица   је   као   општинско   место   повезана   асфалтним   путем   са   свим
насељеним местима која улазе у њен састав. Изградњом пута Идвор – Фаркаждин – Перлез
и изградњом пута Падина – Селеуш, Ковачица постаје раскрсница најкраће друмске везе
Нови Сад – Вршац – Темишвар.
                     У природном погледу, територија ковачичке општине има у основи панонско,
равничарско физичко-географско обележје. Територија општине Ковачица простире се на
три   геоморфолошке   целине:   алувијална   раван   Тамиша,   лесна   тераса   и   лесна   зараван.

(http://putnikovo.com/strane/geografski.html)

3.1 ТУРИСТИЧКО – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Туристичко – географски положај је веома важан елемент туристичке валоризације,

не само појединих туристичких места и туристичких регија, већ читавих земаља.
Туристички положај представља функцију саобраћајног положаја и у највећој мери зависи
од географског положаја.

Ковачица је добро саобраћајно повезана са својом околином и другим местима

Војводине и Србије. Кроз њу пролази магистрални пут М-24 који је на југу повезује са
Панчевом, удаљеним 30km, а на северу са Зрењанином, удаљеним 45km.

У Ковачицу се може доћи и возом, јер кроз њу пролази железничка пруга Београд -

Панчево – Зрењанин – Кикинда.

Захваљујући близини Београда као највећем туристичком дисперзиву, повољном

географском положају, као и богатом културно – историјском наслеђу, на простору
општине Ковачица могу бити развијени много видови туризма.

(http://agroplus.rs/serijal-

ruralni-turizam-vojvodine-34/)