Makroekonomski pokazatelji privrede Republike Srbije u periodu od 2001. do 2015. godine

UVOD

Predmet našeg istraživanja i seminarskog rada su makroekonomski pokazatelji Srbije. U sledećem izlaganju pokušaćemo na najbolji mogući način se upoznati sa makroekonomskim pokazateljima uopšte, kao i najvažnijim makroekonomskim pokazateljima pojedinačno.
Problem istraživanja možemo definisati kroz sledeća pitanja: šta su makroekonomski pokazatelji, koji su najznačajniji, koji je njihov značaj za privredu jedne zemlje. Kada je u pitanju predmet istraživanja, izvršićemo analizu najvažnijih makroekonomskih pokazatelja, među kojima trebamo izdvojiti Bruto domaći proizvod (GDP) i zaposlenost.
Makroekonomski indikatori su statistički podaci koji ukazuju na trenutno stanje u ekonomiji jedne zemlje u zavisnosti od konkretne oblasti (industrija, tržište rada, trgovina, itd.). Što se tiče same dispozicije rada, odmah je uočljiv princip koga smo se držali prilikom izrade ovog seminarskog. Tako se može videti da polazimo od definisanja makroekonomije, kao dela ekonomske nauke, i makroekonomskiih pokazatelja. Zatim govorimo o važnosti makroekonomskih pokazatelja i uticaju koji oni imaju na privredu Srbije. Pored toga, u prvom delu rada naveli smo i najznačajnije makroekonomske pokazatelje koje smo obradili u narednim delovima seminarskog rada.
U drugom delu rada obrađen je jedan od najvažnijih agregata, a to je Bruto domaći proizvod (GDP). Definisali smo pojam GDP-a, metode izračunavanja kao i probleme obračuna realnog GDP-a. Takođe govorimo o nezaposlenosti, inflaciji, kao i uzrrocima inflacije, kao i o razlikama između uvoza i izvoza, i na kraju o deviznim rezervama i kamatnoj stopi kao glavnim makroekonomskim pokazateljima jedne zemlje.
Svi pomenuti makroekonomski pokazatelji će biti obrađeni na primeru Republike Srbije. Pored toga će akcenat biti stavljen na uticaj makroekonomskih pokazatelja na privredu Srbije i njen privredni razvoj.

1. POJAM MAKROEKONOMIJE I MAKROEKONOMSKI POKAZATELJI
Makroekonomija je deo ekonomske nauke koji, za razliku od mikroekonomije koja objašnjava ekonomsko ponašanje pojedinačnih ekonomskih subjekata (domaćinstava, preduzeća), proučava ponašanje ukupne ekonomije jedne zemlje i utvrđuje međuzavisnost njenih važnijih makroekonomskih agregata, koji se dobijaju zbrajanjem velikog broja manjih mikroekonomskih varijabli.
Makroekonomski pokazatelji su sve relevantne ekonomske veličine ekonomije jedne zemlje u kojima su zbirno izraženi njeni resursi i rezultati (otuda izraz ekonomski pokazatelji). Pri tome se pod resursima podrazumevaju svi faktori koji se koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost.
Praćenje ponašanja i kretanja makroekonomskih agregata ukazuje na njihove međuuticaje, što omogućava shvatanje i praćenje ne samo dosadašnjih makroekonomskih zbivanja (npr: kako je došlo do velike stope nezaposlenosti i kako je smanjiti, i sl.), već i predviđanja njihova kretanja u dugom i kratkom roku. Na osnovu ovih osobina (kako je nastao i kako će se dalje razvijati problem nezaposlenosti) zasnovana je teorija makroekonomske politike.
Najvažniji makroekonomski pokazatelji su:
 Bruto domaći proizvod (GDP)
 Zaposlenost
 Inflacija
 Uvoz/izvoz
 Kamatna stopa
 Strane direktne investicije(SDI)
 Devizne reserve

Makroekonomski pokazatelji mogu se izražavati u realnim i nominalnim iznosima (veličinama). Nominalne veličine su one koje se izražavaju u tekućim cenama i koje nisu usklađene za stopu inflacije, odnosno one sadržavaju i inflaciju. Realne veličine su one koje su izražene u stalnim cenama i iz kojih je izvučena (izbijena) stopa inflacije.