хомогенизоване смеше везива, воде и агрегата. У зависности од врсте везива које се
користи, до очвршћавања може доћи под водом, у влажној средини или на ваздуху. У
компоненте малтера спадају:



везиво,



агрегат,



вода,



додаци малтерима.

Најважнија компонента малтера је везиво. Под малтерним везивима

подразумевају се такви грађевински материјали, који под дејством воде показују појаву
пластичности, а стајањем на ваздуху отврдњавају. Својства, очвршћавање и примена
малтера зависе од врсте примењеног везива. Користе се за повезивање и израду појединих
грађевинских елемената, као и за малтерисање зидова, где имају чисто заштитну улогу. У
састав малтерних везива поред везивног средства које му даје пластичност улазе још и
опошивач и вода у одређеном односу. Очвршћивање везива наступа само због сушења
везива или је последица одвијања разних хемијских реакција у самом везиву и
кристализације насталих једињења. Могу се користити везива минералног, неорганског и
органског порекла. Од неорганских малтерних везива се користе:



цементи,



грађевински креч (хидратисани креч и кречно тесто),



хидраулична везива за зидање и малтерисање,



грађевински гипс (малтерски гипс, штук гипс).

Могу се користити и следећа органска везива:



полимерни латекси,



прашкасте емулзије,



полимери растворљиви у води,



течне смоле (епоксидне смоле),



мономери,



катран и битумен.

Од момента додавања воде везиву па до његовог потпуног очвршћивања постоје

два временски карактеристична интервала за свако везиво:

1. време везивања и
2. време очвршћивања.

Време везивања је време потребно да смеша везива и воде, која је скоро у течном

стању, поступним згрушавањем пређе у чврсто стање. Време очвршћивања је временски
интервал неопходан за постизање максималне и трајне вредности чврстоће везива, која
после времена везивања стално расте. После дужег или краћег интервала времена ова
чврстоћа постаје константна, не мења се даље с временом. Тај други временски интервал
назива се временом очвршћивања везива.

2.1. Подела малтерних везива

Основна подела малтерних везива врши се на два различита начина, и то:

1. по начину везивања



хидраулична



ваздушна

2. по начину производње.



везива које се као таква налазе у природи и не прерађују се, већ се директно
користе (иловача, глина и слични материјали)



везива које се при производњи загревају до температуре на којој се издваја
њихова кристална вода, тзв. температурне дехидратације, као гипс,



везива која се при производњи загревају до температуре на којој се разлажу у
њима присутни карбонати, тзв. температурне декарбонизације, као креч,



везива која се при производњи загревају до температуре синтеровања, као
цементи,



везива која се при производњи загревају до температуре топљења, где спада
специјална врста цемента тзв. топљени алуминатни цемент.

Хидраулична малтерна везива везују се под водом и под дејством воде. За њихов

начин везивања постоји више теорија које се заснивају на реакцијама хидролизе
одређених једињења унутар везива, као и на колоидним особинама самих честица везива.

Ваздушна малтерна везива очвршћавају под дејством ваздуха, при чему се сматра

да долази до хемијске реакције са СО

из ваздуха, кога у ваздуху има релативно мало у

односу на друге компоненете, па је зато брзина везивања ваздушних малтерних везива
прилично мала. За ваздушна малтерна везива је карактеристично да везују и стичу
довољну чврстоћу стајањем на ваздуху.