Манастир   Студеница   је   посвећен   Успењу   Пресвете   Богородице.   Прва   фаза   радова   је
завршена   1196.   године,   када   је   Стефан   Немања   препустио   престо   свом   сину   Стефану
Првовенчаном   и   повукао   се   у   своју   задужбину.   Када   је   касније   отишао   у   манастир
Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки
постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1200 године.. Немањин
трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео
мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством,
Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије.

Уз остале своје делове, Сава је написао Студенички типак, у коме је задао устројење
монашког живота у манастиру Студеница. У Ђитију Св. Симеона Немање, описао је живот
свог оца Немање оставивши изворе духовном и монашком животу у његовом времену.

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањић. Краљ Радослав је 1245.
године додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену Светом
Јоакиму и Ани.

Од пада последње средњовековне државе 1459. године. Турци су често нападали
манастир.Прва значајна рестаурациуја је извршена 1569. године, када су фреске
Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили
манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су изгубљени и
уништени заувек.

Слика 1: Посед манастира Студенице

Манастир Студеница

Михаило Јанковић IV-5

3. АРХИТЕКТУРА СТУДЕНИЦЕ

3.1. Богородичина црква

По предању, Немања је, изгубивши битку, у сукобу са византијском војском цара II
Манојла Комнена, 1172. године, одведен као живи сведок победе у Константинопољ.
Ту је и заточен у манастиру Богородице Добротворке. Молећи јој се за избављење,
Немања се заветовао да ће јој, ако га избави из заточеништва, подићи најлепши
манастир. По избављењу, Немања је тај завет испунио. Главни храм студеничког
манастирског компекса посвећен је Богородици Добротворки, Евергетиди.

Богородичина црква је изузетно сложен грађевински подухват у коме су на
уметнички начин сједињени утицаји Истока и Запада. Са класичном просторном
организацијом и конструкцијом складно се уклапа романичка обрада предивног
белог мермера са Радочела. Мермер који на малој дубини упија и рефлектује сунчеву
светлост, задивљује зрачењем белог, а после рефлексије златног мермера, која за
позадину има бескрајно зеленило планине Радочела.

Слика 2: Богородичина црква