Marila sa nonijusom

1.Uvod

Merenje je proces dobivanja brojčanog podatka u odnosu na jedinicu mere tj merenje fizičkih veličina kao što su dužina ili masa svodi se na uspoređivanje s etalonima dužine odnosno mase (metar odnosno kilogram). Merenje izvodimo mernim instrumentom. Merenjem dobijamo merni režultat , brojčana vrednost koja opisuje koliko je puta neka merna veličina veća ili manja od merne jedinice.
Pri tome se vrednost definiše u međunarodnom sistemu mernih jedinica (SI sistemu). Taj izraz se posebno koristi u fizici i inženjerstvu. Cilj merenja je dobivanje pouzdanog iskaza o nepoznatim podacima objekta. Aktivnost merenja su uglavnom praktične (eksperimentalne ) prirode,a mogu uključiti i teorijska razmatranja i proračune.
Metode za merenje mogu biti neposredni i posredni:
• U neposrednom merenju merni rezultat se dobija poređenjem mernog predmeta sa poznatom mernom veličinom uz pomoć mernog instrumenta. Merni rezultat se samo očita sa mernog instrumenta
• U posrednom merenju merni rezultat se dobija izračunavanjem dve ili više izmerenih veličina
Greške pri merenju je odstupanje od mernog rezultata u odnosu na predpostavljene nikad promenjive vrednosti merne jedinice, odnosno mere. U merenju grešaka pogotovo uvek postoji, a 100% preciznost je gotovo nemoguća. Greške koje se javljaju pri merenju mogu se klasifikovati kao:
• Grube greške (nepažnja ispitivanja, nedovoljno znanje ispitivača, neprimerno izabrana oprema ili njeno korišćenje…)
• Sistem greške (greške mernih metoda i opreme, greške usled ličnih ili spoljnog okruženja..)
• Slučajne greške (promena osobina opreme ili mernog objekta, paralaksa..)
2. Merne veličine

Merenje predstavlja određivanje veličine nekoj pojavi ili nekom objektu. Ono ustvari prestavlja rezultati upoređivanja neke veličine , čija se vrednost želi saznati, a izražava se jedinocom mere ili njenom brojnom vrednošću. Meriti se mogu samo osnovne jedinice SI sistema.

Tabela 1. Osnovne jedinice SI sistema
Za merenje navedih veličina potrebni su merni instrumenti, pomoću kojih se određuje vrednost određene veličine. Za sve ostale veličine koja nazivamo „izvedene“, određivanje njihovih vrednosti se ne vrši izračunavanjem, nego računanjem osnovnih veličina.
Kod racunjanja veličine mora se obratiti pažnja na sledeće:
• Samo se vrednosti istih veličina mogu sabirati ili oduzimati
• Ako se kod sabiranja i oduzimanja istih veličina desi da su im jedinice različite, onda se jedinice pretvaraju sve dok se ne dođe do iste jedinice i tek se onda vrednosti mogu sabirati ili oduzeti.
• Kod sabiranja i oduzimanja, samo se vrednosti saberu ili oduzmu, a jedinica se prepiše
• Kod množenja i deljenja veličina i vrednosti i njihove jedinice se množe i dele
• Kod kvadriranja i korenovanje veličina i vrednost i njihove jedinice se kvadriraju i korenuju
Sa Tabela 1. možemo zaključiti da je dužina ,jedna od osnovnih veličina SI sistema koja se najčešće označava „l“. Za merenje dužine koriste se razni instrumenti(pomično merilo, mikrometar, merni listići i pročice ,lenjir,metar,brzinometar, sonar, radar, GPS …)