Medjunarodni standardni kvaliteta

Uvod
Od 1920. godine do 1940. godine obezbjeđenje isporuke kvalitetnih proizvoda za kupca se baziralo na znanjima o kontroli kvaliteta proizvoda i tadašnjem razvoju tehnologije. Na završetku proizvodnih linija je postojao tim kontrolora koji su isključivali proizvode koji vizuelno ili na osnovu skromnih mernih pokazatelja ne zadovoljavaju planirane tolerancije. Povratna informacija od kupca i njegovi zahtevi nisu se uzimali u obzir i preporučenih mera ili normi za dati proizvod nije bilo. Krajem 1940. godine Ministratsvo odbrane u Sjedinjenim
Američkim Drţavama, je prepoznalo korist koja je dobijena globalnom transformacijom japanske proizvodne industrije. Ovo ministarstvo razvija sistem standardizacije koji dobija naziv
“ObezbjeĎenje kvaliteta” i uvođenje organizacionih procedura za upravljanje svim funkcijama koje utiču na kvalitet proizvoda. Nešto kasnije se razvijaju i prvi standardi vojne industrije tj. MIL standardi američke vojske koji su bili osnova za razvoj serije standarda ISO 9000.
Ovi standardi su unapreĎivani od strane Asocijacije za standard i kvalitet u Velikoj Britaniji iKanadi.
Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO je 1979. godine formirala Tehnički komitet TC 176 sa osnovnim zadatkom da radi na “standardizaciji i usaglašavanju područja sistema kvaliteta, obezbjeđenja kvaliteta i odgovarajućim tehnologijama kvaliteta”, na osnovama postojećih nacionalnih standarda. Kao rezultat tog rada izašla je 1987. godine serija standarda ISO 9000. Ova serija standada na našim prostorima je nakon četiri godine kašnjenja ugledala svetlo dana. Standardi serije ISO 9000 su koncipirani tako da ne daju rešenja. Oni samo daju zahteve koje treba ispoštovati i smernice kojima se treba rukovoditi da bi se obezbedio sistem kvaliteta. Namenjeni su industrijskim, komercijalnim ili državnim organizacijama, sa ciljem da im omoguće obezbjeđenje zadovoljenja zahteva i/ili potreba kupaca, da zadrţe dobre ekonomske performanse i da razviju efektivnije i efikasnije sisteme. Često se dešava da ispunjenje uslova tehničke specifikacije koje kupac postavlja ne rezultira uvek i njegovim zadovoljstvom. Razlog tome leži u nedostacima u organizacionom sistemu za isporuku i podršku proizvodu. Upravo, rešenje za ove probleme treba traţiti u seriji standarda ISO 9000. Oni opisuju koje elemente sistema kvaliteta treba uzeti u obzir, ali ne i kako pojedine organizacije treba da primene ove sisteme. Ovi standardi su prvim izdanjem sa pravom tretirani kao proizvodni, jer su upravo i bili kao i njihove pretače namenjeni hardverskim preduzećima.
Serija standarda ISO 9000 jasno definiše zahteve i smernice za svaki segment poslovnog sistema. Mnoštvo uključenih nacionalnih standarda, stručnjaka iz zemalja kooperanata na projektu izrade ISO 9000, kao i razlozi nekih zemalja za sertifikaciju sistema kvaliteta su dovoljan garant da primena odgovarajućih ISO 9000 standarda poslovni sistem dovodi u stanje konkurentnosti i otvorenosti za saradnju i dalji razvoj.
Standardizacija
Standardizacija je proces utvrđivanja i primene određenih pravila radi sređivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz učešće svih zainteresovanih strana, a naročito radi ostvarenja sveopštih optimalnih ušteda, uzimajući u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehničke bezbednosti (definicija ISO)
Standardizacija je posledica:
• potrebe uspostavljanja efikasne zaštite potrošača (zdravlje, bezbednost, ekonomski interesi)
•zaštita okruţenja
•stvaranja uslova za stabilno snabdevanje trţišta
•obezbeđenja konkurentnosti na globalnom trţištu
Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga moţe biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti.
Dokumenti :
•Standardi – glavni oblik regulacije kvaliteta
•Pravilnici o kvalitetu – osnovni sastav proizvoda, vrste i količina aditiva, uslovi i postupci obrade, organoleptičke osobine, pakovanje, deklaracija, …
•Proizvođačka specifikacija – sastav proizvoda, tehnologija obrade, pakovanje i sl.
•Tehnički normativi – mere zaštite i sigurnosti pri upotrebi proiuzvoda, njihovom skladištenju, transportu i čuvanju
•Atesti – dokument kojim se potvrđuje da je proizvod na propisani način ispitan i da po osobinama odgovara zahtevima standarda ili drugog propisa o kvaliteta – izdaje ga ovašćena institucija
•Garantni listovi – obaveza proizvođača