           Kao najrasprostranjenija, a nedovoljno uočena kao opasnost savremenog urbanizovanog
života ističe se buka. Buka se obično definiše kao neželjeni zvuk. Predstavlja posebno poglavlje
akustike i u fizičkim tumačenjima podleže svim njenim zakonima. Ona je praktično zvuk kome
pored fizičkih karakteristika treba dodati i psihofizička štetna dejstva i uticaje.
                    Danas   gotovo   da   nema   radnog   mesta   ili   naselja   koje   nije   izloženo   buci.   Proces
industrializacije i urbanizacije neprekidno povećava izvore buke. Sve je više naučnika koji ističu
da buka ne deluje štetno samo na organ čula sluha već i na čitav organizam pri čemu može da
izazove trajna oštećenja pojedinih organa.
          Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, šum,
galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih
decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim, gusto
naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali je
danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo
složenije.
           Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona
sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije,
sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se
radi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina:
jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika
koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi
nepobitno do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog
nivoa.

Slika 1. Buka –opasnost savremenog urbanizovanog života

Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina). Kada potiče od
jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se meriti i sa više ili manje uspeha
ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora (saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta,
lokacija izvora i spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.

Slika 2. Grafikon nivoa buke

Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke,
time ona postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave
buke, pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo
opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Fenomenu buke odavno je objavljen rat,
ali ni jedna značajna bitka nije dobijena.
Najbolja akusticka sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB).
Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako
dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što
je glasnije od normalnog razgovora - za organizam je opterećenje.