Motivaciona struktura zaposlenih

1. UVOD I PROBLEM

Cilj ovog seminarskog rada je analiza motivacione strukture zaposlenih. U tu svrhu izabrali smo industrijsko – proizvodno preduzeće “Mašinsku industriju Niš“ sa sedištem u Nišu, u ulici Šumadijska 1. Preduzeće ima oko 1000 zapošljenih. Prikupljanje podataka obavljeno je dana 26. 12. 2005. u utorak, u 12 časova. Podaci su prikupljeni putem anketiranja. Anketiranje je jedan od načina prikupljanja podataka. Sastoji se u postavljanju pitanja individuama sa ciljem da se indetifikuju potrebe mišljenja, namere ili želje. U našem slučaju korišćeno je struktuirano anketiranje koje se zasniva na jednoobraznoj anketi (sadrži univerzalnu listu pitanja bez obzira na subjekt iskazivanja).
Zaposlenima je objašnjena svrha anketiranja i rečeno im je da je u pitanju anonimna anketa.
Od svih mogućih zaposlenih, u susret nam je izašlo 40 radnika koji su popunili našu anketu. Većina zaposlenih radi u sektoru režije a tek neznatan deo je u proizvodnji. Većina radnika ima visoku ili višu a manji broj radnika je sa srednjom stručnom spremom tako da nismo bili u mogućnosti da analiziramo uporednu motivacionu strukturu baziranu na stručnoj spremi. Tako|e, vršeno je anketiranje zaposlenih samo u jednom preduzeću tako da nismo mogli da upore|ujemo motivacionu strukturu radnika iz više preduzeća. Anketirano je 23 muškaraca i 17 žena (dakle skoro podjednak broj) tako da smo odlučili da analiziramo uporednu motivacionu strukturu baziranu po ovoj osnovi.
Pitanje na koje treba da damo odgovor u ovom seminarskom radu je kako zaposleni opažaju ono što dobijaju od organizacije, čime su i koliko zadovoljni, kao i šta im je više a šta manje važno.
Takve sadržaje, stanja zadovoljenosti, relativnu jačinu i me|usobne odnose pojedinih motivacionih potreba nazivamo motivaciona struktura pojedinaca ili grupa članova u datom periodu.
U sledećem odeljku dali smo upitnik koji smo koristili tokom anketiranja. Upitnik sadrži 12 (dvanaest) pitanja koja obuhvataju pitanja o zastupljenosti pojedinih oblika motivisanja u posmatranoj organizaciji i pitanja koja se odnose na lična obeležja ispitanika (pol, školsku spremu, kvalifikaciju, godine starosti, staž, vrstu posla koju obavljaju…). Deset posmatranih oblika motivisanja uključuju egzistencijalne motive (visina plate, penzije za starost…), socijalne motive (slaganje sa ljudima naposlu, slaganje sa rukovodiocima…) i ego motive (mogućnost kvalitetnog rada, mogućnost napredovanja…).

Fakultet za industrijski menadžment Radna org. (oznaka)…………………..
Kruševac Grad……………………
Menadžmenta ljudskih resursa Datum………………….

UPITNIK O MOTIVACIJI I ZADOVOLJSTVU NA POSLU

Oblici motivisanja obuhvaćeni ovim upitnikom su:

PLATE PREMA RADU (usklađenost raspodele plata sa radom koji ulažu
pojedinci)
VISINA PLATE (iznos sopstvene zarade u odnosu uloženi rad i troškove života)
PENZIJE I SIGURNOST ZA STAROST (uplaćivanje penzionog osiguranja)
NE ZAPINJATI SUVIŠE (mogućnost da se radi bez napora)
SLAGANJE SA LJUDIMA NA POSLU (dobri ljudski odnosi)
SLAGANJE SA RUKOVODIOCIMA (ljudski odnosi sa rukovodiocima)
MOGUĆNOST KVALITETNOG RADA (tj. ispoljavanja svojih sposobnosti u
poslu)
MOGUĆNOST INTERESANTNOG RADA (obavljanje zanimljivih poslova)
MOGUĆNOST NAPREDOVANJA (pripremanje za bolje poslove kroz sadašnji rad)
DOBRI FIZIČKI USLOVI RADA (temperatura, provetravanje, čistoća i slično)