Nezaposlenost

UVOD

Bez obzira koju pojavu posmatrali,ona nema samo jednu stranu,t.j. samo jedan pristup. Tako isto nezaposlenost. Pored ekonomije, nezaposlenošću se bave i druge nauke,između ostalog i sociologija.
Potrebno je na početku objasniti sam pojam nezaposlenost, sa stanovišta ekonomije, a potom ga dalje analizirati.

ANALIZA NEZAPOSLENOSTI

Prema definiciji nezaposlenosti Međunarodne organizacije rada (MOR) nezaposleni su oni pojedinci koji nemaju posao, koji su tokom prošlog meseca pokušali da pronađu posao i koji mogu u roku od dve nedelje da stupe na novo radno mesto. Smatra se da se ovom kriterijumu moraju dodati jos dva: zaposleni čije je radno vreme skraćeno a želeli bi puno radno vreme i “obeshrabreni” radnici koji ne mogu da nađu posao i zbog toga odustaju od daljeg traganja za istim a želeli bi da budu u radnom odnosu. Kategorija nezaposlenih se može posmatrati i kao lica koja traže posao iz čega proizilazi da se stopa nezaposlenosti može predstaviti kao odnos lica koje traže posao i radne snage (koju čini zbir zaposlenih i nezaposlenih). U obračun stope nezaposlenosti ulaze samo lica koja su zaposlena i lica koja žele posao, tražila su ga, ali nisu našla odgovarajući posao. U strukturi nezaposlenih najviše dominiraju mlada lica (tinejdzeri od 16-19 godina), zatim žene u podređenom položaju u odnosu na muškarce. Društva čije je stanovništvo mešovito, kao sto je američko, iskazuju visok stepen nezaposlenosti afro-amerikanaca, kao i hispano-amerikanaca. Lica sa nedovoljnom obrazovnom stručnom spremom u poređenju sa licima koja imaju univerzitetske diplome takođe teže nalaze posao.

Za ljude koji su navikli na stalan radni odnos, gubitak posla moze biti izuzetno nagativno iskustvo. Gubitak prihoda je posledica koju sigurno očekuju pojedinci nakon izgubljenog radnog mesta. Nezaposleni imaju mogućnost da prime odgovarajuću nadoknadu od strane države nakon gubitka posla, a veličina nadoknade svakako nije ista u svim zemljama. Nezaposleni mogu upasti u velike teškoće ukoliko se nadoknade isplaćuju samo kratkotrajno, što je primer u SAD. Nezaposleni često teško prihvataju gubitak posla i prilagođavanje svom novom statusu. Svaki pojedinac na različit način doživljava nastalu promenu, ali se u većini slučajeva doživljava neka vrsta šoka i pad u depresiju. Nezaposleni ne znaju kakva ih budućnost čeka ali se ipak oslanjaju na mogućnost da će se ponovo zaposliti.