периодима времена. Интерактивност процеса значи да постоји редослед у обављању
појединих фаза СМ. Наиме, процес се састоји од серије етапа које се понављају на
цикличан начин.

Стратешски менаџмент се бави будућношћу предузећа, његовом будућом

позицијом и пословањем, и подразумева дефинисање циљева које предузеће жели у
будућности да достигне и правце и начине достизања ових циљева, што и представља
стратегију. Асноф дефинише стратегију као понашање када се у борби остане без залиха
муниције, али се и даље држи ватра да непријатељ то не може да осети. Стратегија се
дефинише као водич у будућност, као начин вођења предузећа у будућност. Стратегијом
се одређују основни циљеви и правци развоја, и место које ће предузеће заузети у
будућности. Стратегија се дефинише као скуп правила одлучивања, који се односе на
понашање предузећа у променљивој околини у будућности.

Минтзберг дефинисање стратегије повезује са пет основних елемената који су

названи 5П:
1.

План

– унапред одређени правац акције у достизању будућих циљева. Дефинише се шта

предузеће жели да постигне и постане у будућности и како стићи до жељеног стања
2.

Смицалице

– посебне стратегије којима се прикривају стварне намере или планови.

Служе да конкуренте одведу на погрешан пут
3.

Узорци

– понашање и процеси који произилазе из намераваних или ненамераваних

акција. Планови и трикови су промишљене стратегије, док су узорци хитне стратегије.
4.

Положај

– или локација организације у односу на околину (позиција и снага на

тржишту)
5.

Перспектива

– способности и могућности унутар организације (начин гледања на

околину). Организација са перспективним прилазом је таква организација која сматра да
она може да учини посебан допринос друштву у ком послује.

Стратешки менаџмент подразумева стратегијску анализу предузећа и окружења,

дефинисање и избор релевантних стратегија, планирање реализације одређене стратегије и
спровођење стратегије. Стратегијски менаџмент подразумева формирање и реализацију
више стратегија којима се постижу различити стратегијски циљеви. Зависно од нивоа
менаџмента у предузећу, најчешће се врши подела на општу, пословну и оперативну
стратегију.

Асноф и МцДоннелл дефинишу стратегијски менаџмент као систематски приступ

за управљање стратегијским променама које се састоје од следећих елемената:

• Позицирање фирме у будући положај кроз формулисање стратегије и планирање
могућих алтернатива
• Стратегијски одговор у реалном времену кроз управљање
• Систематско управљање отпорима у току примене стратегије.

Предлаже следећи модел дефинисања процеса стратшког менаџмента, који

обухвата 6 фаза:

1. Стратешка анализа
2. Предвиђање будућности
3. Дефинисање мисије и стратешких циљева
4. Формулисање и избор стратегије
5. Примена стратегије
6. Контрола примене стратегије

Стратешка анализа

Стратегијска анализа у области организације и управљања треба да утврди какав је

организациони потенцијал предузећа и да ли може да омогући адаптацију предузећа у
променљивој околини. Задатак анализе истраживачко-развојног потенцијала предузећа у
оквиру стратегијске анализе је да утврди расположивост свих елемената истраживачко-
развојног рада и расположивост одређеног знања и кхоњ-хоњ као резултата сопственог
истраживачко-развојног рада.

За стратешку анализу менаџмента стоје на располагању бројне методе. Једна од

њих је незаобилазна – SWOT анализа:
Strenghts (снаге) – која је усмерена на идентификовање стратегијских компетенција
организације које она може користити у реализацији њених стратегијских циљева.
Weaknesses (слабости) – којој је сврха објективно сагледавање ограничења организације са
којима се мора рачунати у усмеравању организације.
Opportunities (шансе) – која је усмерена на откривање могућности (шанси) које окружење
пружа за успешније остваривање циљева организације, међу којима су посебно значајни:
повећавање ефективности и успешније позиционирање на тржишту.
Threats (опасности) – којој је сврха анализирање фактора који могу угрозити пословање
организације.

Предвиђање будућности

Екстраполација тренда користи податке из прошлости да би се на основу њих

предвидела будућност. Садашњи услови пословања нису стабилни већ најчешће
турбулентни, они нису континуелни, већ дисконтинуелни. Регресиона анализа представља
статистички метод помоћу кога се утврђују везе између одређених променљивих
величина. Регресиона анализа мери просечне промене једне величине изазване променама
друге величине.

Дефинисање мисије и стратешких циљева