Opisni pridevi u spanskom jeziku

UVOD

Pored segmentalnih jedinica, kakve su foneme, u fonološkim sistemima bitnu ulogu igraju i suprasegmentalne, odnosno prozodijske pojave. U njih spadaju akcenat i intonacija, koji imaju distinktivnu funkciju i predstavljaju opšte odlike govora. Varijacije ovih elemenata, kojima se pojedini članovi govornog niza ističu i moduliraju, utiču na značenje koje se prenosi u komunikaciji. U ovom radu biće predstavljen akcenat u španskom jeziku.

SLOG

Govorni niz se može deliti na slogove – najmanje glasovne jedinice izgovorene jednim artikulacionim pokretom. Mogu imati različitu strukturu obzirom na broj konsonanata ( C ) koje sadrže i njihovu povezanost sa vokalom ( V ). Ono što je vrlo bitno je da svaki slog mora imati u svom sklopu najmanje jedan vokal, koji je centar ( núcleo ) te glasovne jedinice.
Slogove možemo deliti na:
1. zatvorene – ako se završavaju konsonantom: ins-truc-tor;
2. otvorene – ako se završavaju vokalom: mo-de-lo, i
3. naglašene i nenaglašene – prema tome da li su nosioci tonskog ili grafičkog akcenta.
U zavisnosti od broja slogova reči se mogu podeliti na:
1. jednosložne ( monosílabas ) – sastoje se od jednog sloga: haz, mi, sol, i
2. višesložne ( polisílabas ) – sastoje se od dva ili više slogova: naturaleza, dirección.

PODELA REČI NA SLOGOVE

Osnovna pravila za podelu reči na slogove su:
• CV – CV, što znači da ukoliko se konsonant nađe u poziciji između dva vokala, pripaja se drugom: hi-lo, mu-cho, ho-la
• C – C, ako konsonantskom grupom od dva člana ne može početi neka reč, onda se ta grupa deli: en-ci-ma, can-sa-do
• CC, ukoliko konsonantskom grupom od dva člana može početi neka reč, onda se grupa ne deli: ne-gro, ma-dre
• C – CC, grupa od tri konsonanta se uvek deli na ovaj način: im-ple-men-tar
• C -s- C, ovo je izuzetak prethodnog pravila, pri kome se “-s- “ pripaja prvom konsonantu: cons-tan-cia, sols-ti-cio
• CC – CC, četvoročlana konsonantska grupa se uvek deli na ovaj način: ins-cri-bir. Barrutia, Schwegler, 1993: 7 )