Oplovljavanje Afrike

Suecki kanal

Kad je Napoleon 1798. zauzeo Egipat, san mu je bio da izgradi kanal koji će povezivati Mediteran i Crveno more. Međutim, njegovi savetnici su tvrdili da je to izuzetno opasno i da bi, ako se taj projekat završi, delta Nila bila preplavljena morskom vodom. Napoleonovi inženjeri su pogrešno izračunali visinu dva mora, zaključujući da je Crveno more nekoliko metara više od Mediterana.
Izgleda da drevni Egipćani nisu bili mnogo opterećeni tim problemima. Dogodilo se da su persijskog imperatora Darija, koji je vladao Egiptom između 521. i 486. g. Pre n.e., neki od savetnika upozorili su na istu opasnost kao i Napoleona. Ali Darijevi graditelji su ipak prokopali kanal, kao što znamo iz više zapisa koji ponosno opisuju njegovu konstrukciju. U jednom od njih piše: ”Naložio sam da se ovaj kanal prokopa od reke Nil, koja teče kroz Egipat, do mora koje dolazi iz Persije, što je i bila moja želja.”
Možemo samo da zaključimo da su, bar u tome, geografska i graditeljska saznanja drevnih Egipćana bila mnogo veća nego u Napoleonovo vreme. Darijev kanal je bio dovoljno širok da se dve velike galije nesmetano mimoiđu. U prvom delu svog toka, od Crvenog mora ka severu, on je uglavnom sledio istu putanju kao i današnji Suecki kanal, ali se u drugom delu odvajao ka zapadu, koristeći prirodni vodeni put, pa i reku Nil, da bi završio u Mediteranu.
Ipak ne treba sve pripisati Dariju. Izgleda da su njegovi radnici samo završavali i popravljali radove mnogo ranijih kraljeva. Sami Egipćani su govorili da je prvi kanal izgradio veliki zavojevač Sezostris, legendarna osoba čiji su identitet i vreme vreme života nepoznati. Međutim znamo da je do 1470. g. Pre n.e. ovakav vodeni put već postojao. Kraljica Hatšepsut je u to vreme poslala ekspediciju u misterioznu zemlju Punt na istočnoj obali Afrike. Fantastični reljefi na njenom hramu u Der el-bahri (Teba) prikazuju to putovanje i pružaju dokaz da je njena mornarica mogla da predje ceo put od Nila do crvenog mora bez prekida.

Vremenom je pomeranje pustinjskog peska počelo da zatrpava veštački vodeni put. Veliki graditelj, faraon Ramzes II, vršio je oko 1250. g. pre n.e. popravke, a sledeći koji je preuzeo projekat bio je Neho (610-595.g. pre n.e.), jedan od poslednjih velikih vladara Egipta. On je bio izuzetno ambiciozan vladar koji je izvukao Egipat iz letargije i još jednom ga pretvorio u veliku međunarodnu silu. Prvi je poslao mornaricu da oplovi afrički kontinent.Ovu mornaricu su sačinjavali Feničani, koji su u službi egipatskog faraona oplovili kontinent.
Smer (isprekidana linija) Sueckog kanala kakav je bio u vreme persiskog vladara Darija(522-486p.n.e.).Ne zna se kad su faraoni prokopali taj kanal, ali je on koristio prirodni vodeni put, Vaditumilat koji je tekao na istok od Nila.Od jezera Tismah do Crvenog mora pružao se istom trasom kao i današnji kanal.