Oralna kontracepcija i urgentni kontraceptivi

UVOD

Kontracepcija (lat. protiv začeća) je upotreba zaštitnih sredstava koja sprečavaju začeće, a naziv “kontracepcija” se ponekad koristi kao sinonim za “kontracepcijska sredstva”. Kontracepcijska sredstva zovu se još i kontraceptivi.

Kontracepcijske metode najverovatnije postoje koliko i ljudski rod. U nekim delovima sveta primenjuju se normalno, dok u nekim još uvek postoje predrasude, što iz verskih razloga što iz straha i neznanja.

Kontracepcija se deli na više metoda: fizička kontracepcijska sredstva, hemijska kontracepcijska sredstva, kalendarske metode, temperaturna metoda, metoda sluzi, te coitus interuptus.
Za područje farmakologije najbitnije su hemijske metode kontracepcije, koje su I tema izučavanja ovog seminarskog rada, I to oralni kontraceptivi I urgentna kontracepcija. Oralni kontraceptivi su po hemijskom sastavu hormoni, zbog čega će izlaganje početi pojašnjavanjem pojma hormona.

HORMONI

Pojam hormona

Hormoni su biološki aktivni agensi koji se sintetišu i oslobađaju iz jednog tkiva, a zatim se krvnim putem prenose i deluju na udaljene druge ciljne organe i tkiva. Zajedno sa nervnim sistemom, hormoni vrše ulogu integrisanja raznih funkcija u organizmu. Za odvijanje normalnih funkcija, potrebna je optimalna količina hormona; i veća i manja količina hormona od optimalne prouzrokuju funkcionalne poremećaje.

 
Osnovni ciljevi primene hormona kao lekova

o Supsticiona terapija – jedan od najzahvalnijih oblika terapije je davanje bolesniku onog hormona koji mu nedostaje ( insulin, tiroksin, kortizol ), a time se uspostavlajju normalne funkcije organizma koje zavise od ovih hormona.
o Smanjivanje prekomerne funkcije pojedinih hormona – to se može postići hirurškim putem, ali kad to nje moguće – onda se primenjuju lekovi koji koče funkcije ili sekreciju pojedinih hormona.
o Isprobavanje ( ili menjanje ) funkcionalne integracije endokrinog sistema – sekrecija mnogih hormona se reguliše sistemom negativne povratne sprege. Stimulacijom ili farmakološkom blokadom jedne komponentne u petlji, često je moguće promeniti efekt hormona u drugom delu petlje. Ovim mehanizmom deluju oralni kontraceptivi u sprečavanju ovulacije. Isti princip se koristi za identifikaciju mesta patološke lezije, kao, na primer, u određivanju da li višak endokrinog kortizola nastaje zbog tumora u hipofizi ili nadbubrežnoj žlezdi.
o Lečenje bolesti koje nisu endokrinog porekla – glikokortikoidni hormoni se koriste u terapiji astme i većeg broja drugih bolesti koje nisu endokrinog porekla, a hipertenzija se leči antagonistima mineralokortikoida.