Organizaciona kultura i ponašanje – Organizaciona promena

UVOD
Uspešan menadžer je inteligentna i produhovljena osoba koja odiše elegancijom, dostojanstvom i razvijenom sklonošću prema igri. Voli da pobedjuje, ali se pritom ne koristi nečasnim ili prljavim potezima. Oseća snažnu sklonost prema rešavanju problema. Krase ga znanje, nezavisno ali fleksibilno mišljenje, visoka motivisanost, radoznalost i smisao za humor.
Prva i najbitnija funkcija menadžmenta je organizovanje. Njen krajnji rezultat je organizacija. Često je poznat izraz da je potrebno organizaciju organizovati za izvršenje postavljenh ciljeva. Dobro zamišljena organizacija znači i poboljšano poslovanje.Menadžerski zadatak je da dobro iskombinuju ljudske i materjalne resurse i da ih prilagode uslovima u okruženju preduzeća.U poslovanju preduzeća može doći i do potrebe za organizacionim promenama.
Koncept organizacionog učenja je prezentiran i smešten u referentni okvir teorije organizacionih promena. Pokazuje se da su organizacione promene širi pojam od organizacionog učenja i da svako učenje uključuje promene ali da svaka promena ne znači i učenje. Organizaciono učenje je posebna vrsta organizacionih promena, i to ona koja uključuje kreiranje i korišćenje znanja, sadrži promene i u kognitivnim strukturama i u ponašanju ljudi i obavezno ima normativni karakter. Referentni okvir teorije organizacionih promena baziran je na klasifikaciji organizacionih promena i svrstava sve teorije u četiri perspektive: organizacionog razvoja, organizacione transformacije, organizacione adaptacije i procesne perspektive. Zaključak je da organizaciono učenje ima eklektički karakter jer uključuje sve vrste organizacionih promena i pokriva sve navedene perspektive organizacionih promena.
Dinamičnost okoline sistema i njen dominantni uticaj na promene u ponašanju unutar organizacije su osnovni ponderi značaja upravljanja organizacionim promenama.
Sa stanovišta menadžmenta i organizatora – profesionalca, to znači da moraju ovladati znanjima koja će omogućiti zadovoljavajuću efikasnost u toku promena i njeno intenziviranje implementacijom novih modela. Sa stanovišta sadržine tog znanja, to obuhvata poznavanje teorija organizacije, kao osnova svakog praktičnog delovanja izražene u osnovnim

principima i kriterijumima organizacije. Zatim, modele shvaćene kao agregirane performanse tipskih rešenja organizacionih problema koje omogućuju suženje beskonačne raznolikosti organizacionih zahteva, kao i metode, odnosno postupke za njihovu transformaciju u konkretne organizacione mere i rešenja. Kraće rečeno, efikasni organizacioni rad podrazumeva ovladavanje teorijama, modelima i metodikom projektovanja organizacije.
„Organizacija preduzeća je izložena promenama.Čak i kada je potpuno prilagođena okruženju,to je privremeno,pošto strategija dovodi ne samo do prilagođavanja promenama,već i do iniciranja promena.Štaviše,sposobnost iniciranja promena predstavlja kritičnu kompetentnost modernog preduzeća.Naime, postoje dva konstruktivna pristupa promenama:1) reagovanje na promene i 2) iniciranje promena.”
Organizacione promene možemo još predstaviti i kao promenu stanja organizacije preduzeća u dve vremenske tačke, odnosno, prevođenje organizacije iz stanja A u stanje B.