Семинарски рад
из
Социјалне политике
Тема:
Пензијско и инвалидско осигурање
Професор: Студент:
Пале, април 2016. година
Семинарски рад из
Социјалне политике
4
Уопштено о осигурању
Осигурање је институција која надокнађује штете настале у друштву, у његовој
привреди или код људи, усљед дејства рушилачких природних сила или несрећних
случајева. Оно, у ствари, пружа економску заштиту осигураницима од штетних дејстава и
економских поремећаја до којих долази када настане осигурани случај, односно када се
оствари ризик у свим фазама друштвене репродукције или у свакодневном животу људи.
Појмови опасност, ризик, штета, одштета, уско су повезани са појмом осигурања, а сам
назив осигурање ствара представу о сигурности. Међутим, у осигурању се, у савременим
условима, не ради само о сигурности, већ и о још неким важним факторима, нпр. о
стабилности привредног процеса, па и о друштвеном процесу уопште. Осигурање, у
суштини, представља удруживање свих оних који су изложени истој опасности, с циљем
да заједнички поднесу штету која ће задесити само неке од њих.Преко осигурања
изједначавају се ризици на прихватљивом нижем нивоу, амортизују се.
Осигурање се јавља у три вида, односно има три саставна дијела:
1.
економски вид
се изражава у циљу који се постиже у осигурању – то су функције
осигурања.
2.
технички
је онај дио који уређује функционисање осигурања као специфичног
механизма за изједначавање ризика.
3.
правни
– представља уређивање веома бројних правних односа који нужно настају
у осигурању удруживањем средстава за оштећење свих осигураника које задеси
штета.
То је уређивање правила и обавеза осигураника код остваривања одштетних права,
односно код ликвидације штете.
Развој социјалног осигурања
За настанак осигурања одговорна је свакодневна животна несигурност и људска
потреба да се осигура у случају да дође до неког нежељеног догађаја. Социјална помоћ
која укључује и социјално осигурање, најстарија је социополитичка мјера. Коријене
социјалне помоћи налазимо још у античким временима кад се помагало сиромашнима. У
средњем вијеку, у средњеевропским државама су постојале установе које су се се бринуле
о сиромашним. Међутим, тек у XX вијеку у вријеме великих револуционарних кретања, те
развијања разних политичких идеја, долази се до разних теорија када је у питању
социјална политика. Иако се у другој половини XIX вијека сусрећу поједини закони који
регулишу осигурање за одређене ризике, немамо ништа конкретно до периода између два
свјетска рата. Подстакнути великом европском кризом јачају захтијеви за проширење
Семинарски рад из
Социјалне политике
5
осигурања на све могуће ризике и особе. Послије Другог свјетског рата рад на Закону о
социјалном осигурању је био међу главним темама.
Увођење социјалног осигурања сматра се као потреба да се становници одређене
државе осјећају сигурно и када у одређеном периоду редовни доходак изостане (због
болести, старости, незапослености, трудноће и сл.). На основу уплаћиваних доприноса
социјалног осигурања у животном периоду у којем је појединац остварио доходак, држава
му пружа протууслугу у раздобљу живота кад у цијелини или дијелимично остане без тог
дохотка на начин да му исплаћује социјална јавна давања.
Типови осигурања
Постоје бројни типови осигурања. Најважнија подјела је на:
животно осигурање
(осигурање живота, рентно, допунско осигурање уз осигурање
живота, добровољно пензијско осигурање и друге врсте животних осигурања) и
неживотно осигурање
(осигурање од посљедица незгоде, добровољно пензијско
осигурање, осигурање моторних возила, осигурање имовине од пожара и других
опасности, остала осигурања имовине, осигурање од одговорности због употребе
моторних возила и осигурање од опште одговорности за имовину).
Осигурање постоји практично за све врсте неповољних догађаја за које:
a) вријеме и мјесто догађаја нису извјесни,
b) учесталост, односно стопа неповољног догађаја је предвидљива,
c) губитак од догађаја мора бити знатан, али не и катастрофалан, како би
осигуравајућа друштва и могла и имала интерес да организују осигурање.
Најчешћи типови осигурања су:
осигурање аутомобила
, које може обухватати како осигурање од штете на возилу
осигураног, тако и осигурање од његове одговорности за причињену штету,
животно осигурање
, које предвиђа исплату новца у случају смрти насљеднику или
оном кога је осигурани назначио,
здравствено осигурање
, које покрива предвиђене трошкове лијечења, лијекова и
помагала за осигуранога,
осигурање имовине
, које обезбјеђује осигурање од пожара, провале, земљотреса,
поплаве и сличних догађаја,
путничко осигурање
, које обично покрива осигурање од несреће на путу, од крађе и
болести,
ренте
, а то је фиксни ток дохотка током одређеног времена,
пензијско осигурање
, слично ренти, оно обезбјеђује доходак у старости,
осигурање од одговорности
, које покрива тужбене захтјеве против осигураног. На
примјер за љекара који је осигуран ће евентуалну штету по судској пресуди
платити осигуравајуће друштво,
