4
Uvod
Čovek se od životinja razlikuje zbog sposobnosti mišljenja i razmene misli tj. govora.
Druga odlika čoveka je da mora da govori, ne može da živi sam. Stoga postoje različite usko
specijalizovane nauke koje se bave komunikacijom kao fenomenom. Potreba čoveka za
komunikacijom je stara koliko i čovečanstvo, ali nikada nije bila na nivou na kom je danas. Prve
slike po pećinama nam ukazuju kolika je čovekova potreba za razmenom znanja, iskustva ili
impresija, koje se ne odvijaju samo usmenim govorom, već i pisanom rečju i slikom. Tako je
nastala potreba za pismima, razglednicama, telegrafima, a prava revolucija nastaje pojavom
telefona. Međutim, tada je bilo nezamislivo da se može preneti slika, video ili veći skup podataka
kroz nekoliko sekundi. Pojava Interneta i povezivanje računara u jedan sistem su omogućili do
sada najveći stepen komunikacije među ljudima. Zahvaljujući Internetu možemo sa jednog kraja
planete na drugi da šaljemo svoje fotografije, da uživo razgovaramo međusobno ili da šaljemo
poslovne podatke. Ovaj stepen komunikacije nije samo važan za ličnu komunikaciju sa
prijateljima i porodicom, već i za poslovne organizacije, koje mogu sada da angažuju radnike
širom sveta. Ujedno moguće je da radnici rade od kuće ili sa neke druge destinacije, što znatno
smanjuje potrošnju i potrebu za osnovnim resursima. Sa druge strane, zahvaljujući World Wide
Web-u omogućeno je širenje znanja i informacija pa više ne postoji nedostupan prostor ili
vezivanje za jednu lokaciju. Pored toga, pametna tehnologija je omogućila upravljanje na
daljinu, što se može videti na primeru pametnih kuća. Mobilna telefonija koja je sve više
zastupljena među stanovnicima je omogućila lakšu i relativno jeftinu komunikaciju između ljudi.
Sve to je znatno uticalo na promenu životnih navika, organizacije i potreba.
Promena potreba je uticala i na mnogo veću potražnju i zahtevnije usluge. Tehnologija
nije ostala bez odgovora na ove potrebe. Najpre, se javljaju mobilni telefoni koji su bili jako
skupi u tom trenutku. Ali već nekoliko godina od njihove pojave, veliki broj ljudi je imao
mobilne telefone, jer se pojavio veliki broj proizvođača i cena je opala. Danas, gotovo svako
domaćinstvo ima bar jedan mobilni telefon. Mobilni telefoni su primarni oblik komunikacije, pa
fiksnu telefoniju brzo istiskuju u prošlost. Razvoj mobilne telefonije je išao u korak sa razvojem
drugih komunikacionih oblika. Naime, pojava bežične lokalne mreže (WLAN)
standarda IEEE
802.11(IEEE 1999.) je bio krupan korak za tehnologiju. Prvenstveno jer su nestale žice, što je
posebno važno za poslovne prostore. Optimizovanija verzija 802.11b se pojavljuje jako brzo i
nudi bežičnu Internet konekciju od brzine nekoliko Mbps uređajima koji se nalaze na udaljenosti
od oko 100 m. To je izazvalo veliku revoluciju u komunikaciji. Pa su se ubrzo hotspot-ovi
instalirali na mestima gde se ljudi okupljanju i potrebna ima je komunikacija (aerodromi,
železničke stanice, hoteli). Zahvaljući uslugama koje nudi personalne bežične mreže (WPAN)
postaju najčešće korišćena tehnologija. Jedna od najpoznatijih je IEEE 802.15.1 (IEEE 2005.) ili
Bluetooth. Zahvaljujući ovakvoj tehnologiji moguće je povezati mobilne telefone, lap topove,
senzore sa drugim uređajima na razmaku od oko 10 m na neprimetan način. Takođe velika
prednost je optimizacija baterija velikog kapaciteta i male potrošnje, novi načini stvaranja
energije koji pomažu da se tehnologija sve više razvija.
WPAN je postao dominantan oblik komuniciranja jer je omogućio komunikaciju putem
mobilnih uređaja (ili nekih drugih) koja daje mogućnost razmene fotografija, poruka, lokacija,
podataka, audio poruka.
Fokus ovog rada je da predstavi način na koji WPAN funkcioniše i njegov značaj za
čoveka.
5
1. Presonalne mreže (PN)
WPAN tehnologija je upotreba bežičnih linkova čiji je domet kratak i koji omogućava različitim
uređajima da se povežu i razmene podatke. U ovu grupu tehnologija spadaju Bluetooth, IrDA, UWB,
ZigBEE i Wibree.
Personalne mreže (PN,
Personal Networks
) se razlikuju od PAN mreža(
Personal Area Networks)
jer povezuju veći broj uređaja na većim udaljenostima. Tako se otvara mogućnost komunikacije u kolima,
kući, kancelariji ili bilo koje druge lokacije. Druga važna osobina PN mreže je prilagođavanje okruženju
samo-konfiguracijom. Pod time se podrazumeva lako povezivanje sa različitim mrežama ili uređajima.
PN mreže predstavljaju rezulat zajedničkog rada telekomunikacije i industrije računara koji nude različite
aplikacije za jednostavno korišćenje.
Slika 1. Personalne bežične mreže
Putem PN mreža korisnici mogu da komuniciraju putem uređaja na malim udaljenostima a mogu
to da čine i sa drugim pametnim uređajima na većim udaljenostima. Tako je moguće da iz kancelarije
podesimo temperaturu u pametnoj kući, kako bi nam bilo prijatno kada se vratimo kući. Time smo
uštedeli vreme i pametno rasporedili svoje vreme. Udobnost, efikasna organizacija, ušteda vremena jesu
jedne od ključnih ciljeva PN. Njena osnova uloga jeste da se prilagodi potrebama pojedinca i da mu
omogući ugodniji život. Zato nije začuđujuće predviđanje Woreless World Research Foruma (WWRF) da
će do 2017. godini biti 1000 bežičnih uređaja po svakoj osobi na planeti. Reč je o uređajima sa
multimedijalnim sistemima koji mogu da komuniciraju putem PN mreže.
Prednosti bežičnih u odnosu na ožičene mreže su pokretljivost i nepostojanje kablova, dok su
nedostaci problemi u uspostavljanju veze usled nepovoljnih meteoroloških uslova i fizičkih prepreka kao
što su zidovi i slično. Uprkos svojim nedostacima, koji često mogu biti i značajni ograničavajući činilac,
bežična tehnologija postaje sve raširenija, kako u kućnim tako i u poslovnim mrežama, dok cena uređaja
za bežično umrežavanje ubrzano opada.
Druga važna osobina koju PN ima ili mora da ostvari jeste integrisanje komunikacije u jedinstven
sistem. Za sada se smatra da je najbolja integracija ona koja se odvija putem Internet protokola (IP) kao
zajednička mreža. Važno je da zajednička mreža ima arhitekturu koja može da se uklapa sa drugim
