Podela motora prema načinu obrazovanja smeše – OTO motori

Sažetak
Osnovna uloga sistema za obrazovanje smeše je da obezbedi optimalan sastav smeše koji će sagoreti u cilindru motora. Ovaj rad biće baziran na OTO motorima koji koriste benzin kao pogonsko gorivo.
Uvod
Istorijat razvoja sus motora
Prvi pokušaji ostvarenja motora sa sus datiraju još iz XVII. veka. Prvi motor sa SUS bio je namenjen za veršenje rada u industriju, pronašao ga je Hautefeuille 1678. kao pogonsko govo koristio je barut.
Neki od bitnijih datuma u razvoju motora su:

I. Oto Nikolaus 1876. godine realizuje prvi četvorotaktni motor sa paljenjem pomoću električne varnice
II. Clerk 1882 realizuje prvi dvotaktni motor
III. Daimler i Benz su 1887. Iskoristili klipni motor za pokretanje putničkog automobila
IV. Prvi pneumantik napravljen 1888 ( DUNLOP )
V. Rudolf Dizel 1892 realizuje prvi dizel motor sa ubrizgavanjem goriva u cilindar i samo paljenjem putem sopstvene energije
VI. Feliks Vankel 1956 realizuje prvi rotacioni motor

Istorijat razvoja sistema za obrazovanje smeše
Prvobitni OTO motori bili su opremljeni jednostavnim sistemima za pripremu smeše, koji su se zasnivali na usisavanje goriva i vazduha posredstvom podpritiska iz cilindra motora.
Sistem za pripremu smeše koji se zadržao do današnjeg dana u primeni kod nekih motora je karburatorski. Prvi karburatori su se pojavili krajem 19. veka i njihovprincip rada je ne promenjen u sustini do danjasnjeg dana. Oni su 80-tih godina prošlog veka potisnuti uglavnom iz upotrebe i danas se nalaze samo na motorima specijalne namene.

Prvi sistem sa ubrizgavanjem goriva pojavio se tridesetih godina dvadesetog veka. Prva zabeležena upotreba ubrizgavanja benzina bila je 1925. godine koju je sproveo Švedski inženjer Jonas Haselman. Haselmanov motor koristio je kao pogonsko gorivo i benzin i dizel kako bi poboljšao trajnost i efikasnost motora. Ali zbog relativno male kompresije motor bi se startovao na benzin pa bi se potom prebacivao na dizel ili kerozin. Oni su bili našli primenu kod borbenih aviona iz Drugog svetskog rata zbog mogućnosti funkcionisanja pod uticajem velikih G-sila. Zbog male kompresije bilo je teško da dostigne prave temperature što je dovodilo do nepotpunog sagoravanja ali se njegov sistem ubrizgavanja pokazao kao veoma pouzdan. Prvi auto serijske proizvodnje koji je ima taj sistem je Mercedes-Benz 300SL 1952. godine.
Slika 1 Mercedes-Benz 300SL
Slika 1 Mercedes-Benz 300SL
Jedan od prvih komercijalnih sistema ubrizgavanja sa mehaničkim upravljanjem je izbacila kompanija Bosch 1952. godine. Drugi sistem iste kompanije koristio je Porsche krajem 60-ih i početkom 70-tih.
Prvi komercijalni sistem ubrizgavanja sa elektronskim upravljanjem proizvela je kompanija Bendix 1957. godine. Kompanija Bosch je izbacio svoj sistem pod nazivom D-Jetronic 1967. godine. Ovaj sistem je bio prolagođen za upotrebu na vozilima Volkswagen, Mercedes-Benz, Saab, Citroen, Volvo i Porsche, dok je kompanija Lucas izrađivala po licenci opciju za vozila automobilske kompanije Jaguar. Komapnija Boch tada postaje lider u proizvodnji sistema za napajanje gorivom benzinskih motora, te izbacuje i nove sisteme L-jetronic 1974. godine, LH-Jetronic 1982. godineiz kojih se razvijaju savremeni sistemi za ubrizgavanj Slika 2 logo kompanije Bosch
Prvi komercijalni sistemi sa direktnim ubrizgavanjem benzina u komoru za sagorevanje predstavila je kompanija Mitsubishi. Na evropsko tržište je stigao 1997. godine u modelu Carisma GDI. Nakon Mitsubshi-ja prestavile su i druge kompanije svoje sisteme kao sto su Volkswagen (FSI), Renault (IDE), Alfa Romeo (JTS), Mercedes-Benz (CGI). Kompanija Hyndai je 2011. godine predstavila svoj motor Theta koji jedan od poslednjih predstavljenih motora sa sistemom direktnog ubrizgavanja benzina.