VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
Studijski program: Drumski saobraćaj
Predmet: Motori sus 1
PODELA MOTORA PREMA NAČINU OBRAZOVANJA SMEŠE
-OTO MOTORI
- seminarski rad -
Autor:
Predmetni nastavnik:
Dr Dušan Nestorović, prof.
Sadržaj
063/201
4
Stefan Mitić
Uvod
Istorijat razvoja sus motora
Prvi pokušaji ostvarenja motora sa sus datiraju još iz
XVII.
veka. Prvi motor sa SUS bio je
namenjen za veršenje rada u industriju, pronašao ga je Hautefeuille 1678. kao pogonsko govo
koristio je barut.
Neki od bitnijih datuma u razvoju motora su:
I.
Oto Nikolaus
1876. godine realizuje prvi četvorotaktni motor sa paljenjem pomoću
električne varnice
II.
Clerk
1882 realizuje prvi dvotaktni motor
III.
Daimler i Benz
su 1887. Iskoristili klipni motor za pokretanje putničkog automobila
IV.
Prvi pneumantik napravljen 1888 (
DUNLOP
)
V.
Rudolf Dizel
1892 realizuje prvi dizel motor sa ubrizgavanjem goriva u cilindar i
samo paljenjem putem sopstvene energije
VI.
Feliks Vankel
1956 realizuje prvi rotacioni motor
Istorijat razvoja sistema za obrazovanje smeše
Prvobitni OTO motori bili su opremljeni jednostavnim sistemima za pripremu smeše, koji su
se zasnivali na usisavanje goriva i vazduha posredstvom podpritiska iz cilindra motora.
Sistem za pripremu smeše koji se zadržao do današnjeg dana u primeni kod nekih motora je
karburatorski. Prvi karburatori su se pojavili krajem 19. veka i njihovprincip rada je ne
promenjen u sustini do danjasnjeg dana. Oni su 80-tih godina prošlog veka potisnuti
uglavnom iz upotrebe i danas se nalaze samo na motorima specijalne namene.
Prvi sistem sa ubrizgavanjem goriva pojavio se tridesetih godina dvadesetog veka. Prva
zabeležena upotreba ubrizgavanja benzina bila je 1925. godine koju je sproveo Švedski
inženjer Jonas Haselman. Haselmanov motor koristio je kao pogonsko gorivo i benzin i dizel
kako bi poboljšao trajnost i efikasnost motora. Ali zbog relativno male kompresije motor bi se
startovao na benzin pa bi se potom prebacivao na dizel ili kerozin. Oni su bili našli primenu
kod borbenih aviona iz Drugog svetskog rata zbog mogućnosti funkcionisanja pod uticajem
velikih G-sila. Zbog male kompresije bilo je teško da dostigne prave temperature što je
dovodilo do nepotpunog sagoravanja ali se njegov sistem ubrizgavanja pokazao kao veoma
pouzdan. Prvi auto serijske proizvodnje koji je ima taj sistem je Mercedes-Benz 300SL 1952.
godine.
Slika 1 Mercedes-Benz 300SL
1
Slika 1 Mercedes-Benz 300SL
Jedan od prvih komercijalnih sistema ubrizgavanja sa mehaničkim upravljanjem je izbacila
kompanija Bosch 1952. godine. Drugi sistem iste kompanije koristio je Porsche krajem 60-ih i
početkom 70-tih.
Prvi komercijalni sistem ubrizgavanja sa elektronskim upravljanjem proizvela je kompanija
Bendix 1957. godine. Kompanija Bosch je izbacio svoj sistem pod nazivom D-Jetronic 1967.
godine. Ovaj sistem je bio prolagođen za upotrebu na vozilima Volkswagen, Mercedes-Benz,
Saab, Citroen, Volvo i Porsche, dok je kompanija Lucas izrađivala po licenci opciju za vozila
automobilske kompanije Jaguar. Komapnija Boch tada postaje lider u proizvodnji sistema za
napajanje gorivom benzinskih motora, te izbacuje i nove sisteme L-jetronic 1974. godine, LH-
Jetronic 1982. godine iz kojih se razvijaju savremeni sistemi za ubrizgavanj
Slika 2 logo kompanije Bosch
Prvi komercijalni sistemi sa direktnim ubrizgavanjem benzina u komoru za sagorevanje
predstavila je kompanija Mitsubishi. Na evropsko tržište je stigao 1997. godine u modelu
Carisma GDI. Nakon Mitsubshi-ja prestavile su i druge kompanije svoje sisteme kao sto su
Volkswagen (FSI), Renault (IDE), Alfa Romeo (JTS), Mercedes-Benz (CGI). Kompanija
Hyndai je 2011. godine predstavila svoj motor Theta koji jedan od poslednjih predstavljenih
1
http://www.dieselstation.com/wallpapers/albums/Mercedes/300-SL-1952/Mercedes-Benz-300-SL-1952-03.jpg
2
http://vignette1.wikia.nocookie.net/logopedia/images/f/f1/Bosch-logo.jpg/revision/latest?cb=20120422040929
