Pojam i faktori proizvodnje

 
UVOD

Zadovoljavanje potreba je uslov opstanka ljudi i kao pojedinca, i kao zajednica. Sa razvojem proizvodnih snaga i društveno-ekonomskih odnosa, te potrebe postaju raznovrsnije.

S obzirom da jedan čovek ili jedna zajednica ne mogu da proizvedu sve što im je potrebno, stvaraju se specijalizovane i organizovane zajednice: specijalizovane, jer proizvode ono što najbolje znaju , a organizovane jer se i specijalizovana proizvodnja obavlja sa ograničenim resursima, te treba težiti maksimalnom zadovoljenju potreba sa minimalnom potrošnjom resursa.

Preduzeće je pravni oblik obavljanja ekonomske aktivnosti koji organizuje pojedinac ili organizovana grupa pojedinaca.
Osnovna funkcija preduzeća je proizvodnja i prodaja dobara i usluga.
U tržišnoj privredi svakom toku proizvedenih dobara i usluga odgovara određeni tok vrednosti. Preduzeća proizvode robe i usluge radi prodaje na tržištu. Pored proizvoda preduzeće mora da ima imovinu kojom odgovara za preuzete obaveze po osnovu različitih ugovora – počev od ugovora o kupovini i prodaji roba do zajma.

Preduzeća su organizacione i poslovne jedinice u kojima dolazi do proizvodnog spajanja rada i (realnog) kapitala. Kao rezultat toga proizvode se robe namenjene prodaji na tržištu.

Preduzeća se pojavljuju i u ulozi potrošača. Deo proizvedenih dobara i usluga ona koriste za obnavljanje procesa proizvodnje. Preduzeća mogu efikasno proizvoditi, a njihovi troškovi proizvodnje mogu se promeniti kao posledica promena ulaznih troškova. Postojanje znatne sličnosti kod odluka o optimizaciji koje donosepreduzeća i onih koje donose potrošači. Teorija preduzeća opisuje kako preduzeća donose proizvodne odluke o minimalizaciji troškova, te kako troškovi zavise od nivoa proizvodnje.

Nastanak i istorijski razvoj preduzeća
Činjenica da su resursi uvek ograničeni, a potrebe neograničene, vodila je kontinuiranom traganju za najboljom formom organizacije ljudskog rada: od domaćinstva, preko zanatske i manufakturne radionice, do fabrike. Tek fabrika se naziva preduzeće, a ona se javlja na dosta visokom stepenu razvoja proizvodnih snaga, odnosno kada su bili ispunjeni određeni uslovi, a to su:
 Razvijena društvena i tehnička podela rada
 Tržište i konkurencija
 Privatna svojina
Društvena podela rada je podela rada između preduzeća, a posledica je raznovrsnosti potreba. Tehnička podela rada je podela rada unutar preduzeća i posledica je ograničenih resursa. Ove dve kontradiktornosti izmiruje preduzeće, kao osnovna jedinica društvene organizacije rada. Ono mora biti organizovano tako da se raznovrsne i po obimu stalno rastuće potrebe zadovolje što efikasnije, odnosno sa što manjom potrošnjom resursa.
Do raznovrsnih dobara ( resursa i gotovih proizvoda) i na najekonomičniji način moglo se doći jedino preko tržišta na kome vlada konkurencija. Zatvoreno tržište, odnosno tržište na kome ne vlada konkurencija ne vodi najefikasnijoj upotrebi resursa i najefikasnijem zadovoljenju potreba. A jedino privatna svojina motiviše vlasnike resursa da ih efikasno koriste, kako bi mogli da ih kontinuirano uvećaju.
Pošto su sva tri navedena uslova bila ispunjena u kapitalističkom društveno-ekonomskom sistemu, smatra se da je preduzeće tvorevina kapitalizma. Zato se za pojam preduzeća često vezuju negativni sadržaji, svojstveni kapitalizmu (eksploatacija i privatna svojina), iako je ono bilo snovna jedinica društvene organizacije rada i u socijalizmu, pa i danas – u vreme koje se označava kao Nova ekonomija.