Pojam i sadržina bilansa stanja

Finansijski izveštaji su izvor podataka za ocenu finansijskog stanja i važna alatka za planiranje poslovanja i razvoja svakog privrednog subjekta. Kompletan set godisnjih finansijskih izveštaja koji privredni subjekti sastavljaju prema odredbama međumarodnih računovodstvetih standarda obuhvata:
o Bilans stanja
o Bilans uspeha
o Izveštaj o novčanim tokovima
o Izveštaj o promenama na kapitalu
o Napomene uz finansijske izveštaje koje sadrže računovodstvene politike.

Potpune informacije o poslovnom subjektu, korisnici finansijskih izveštaja jedino na ovaj način mogu dobiti, jer svaki od izveštaja daje sliku o transakcijama sa svakog aspekta, dok set ovih izveštaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa različitih aspekata.
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilansi se koriste kad se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultat preduzeća iskazuje preko novčanih jedinica kao opšteg merila. Opšta svrha bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadržini . Najvažniji kriterijumi prema kojima se sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim računima i pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Bilans privrednog subjekta je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima, razlikuju se dva računa: račun izravnanja (bilans stanja) i račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).