Pojam organizacionih sluzbi

U stručnoj literaturi postoji više različitih pristupa u određivanju pojmova obaveštajne službe. Iz tih razloga neophodno je naglasiti da je među domaćim autorima ranije preovlađivalo definisanje obaveštajne službe u formalnom i materijalnom smislu, odnosno pod pojmom obaveštajne službe podrazumevala se i obaveštajna delatnost i organizacija te delatnosti. Po ovim shvatanjima, prema tome, termin “obaveštajna služba” u svakodnevnoj upotrebi ima dvojako značenje – to je delatnost usmerena na pribavljanje posebno čuvanih obaveštenja o drugim državama ili sopstvenim unutrašnjim protivnicima koji deluju tajno, ali i posebna državna organizacija koja takva obaveštenja prikuplja. U tom smislu sadržaj termina “obaveštajna služba” se podjednako odnosi i na delatnost i na organizaciju koja se njome bavi, čineći tako njihovo jedinstvo.

Moja tema je Pojam obaveštajnih službi. Na osnovu prikupljene literature,moj rad se sastoji od šest delova. Prvi deo se odnosi na nastanak obaveštajnih službi koji dostižu 4000 godina unazad, pa sve do danas. Takođe ovaj deo se odnosi na definisanje obaveštajnih službi i njihove osnovne karakteristike.
Drugi deo je razvoj ovih službi, od njihovog nastanka pa do danas.
Treći deo su vrste obaveštajnih službi, koje se mogu podeliti prema različitim kriterijima. Neke od osnovnih vrsta obaveštajnih službi su: centralna, vojnoobaveštajna, ekonomska, nuklearna…
Naredni deo, odnosi se na aktivnosti obaveštajnih službi, a to su: obaveštajna delatnost, kontraobaveštajna delatnost i subverzivna delatnost.
Naredni jednako bitan naslov je, principi rada obaveštajnih službi, koji mogu biti važeći za sve obaveštajne službe kao i oni koji su specifični za svaju obaveštajnu službu. Postoji 14 principa rada koji su podjednako bitni i važni u radu obaveštajnih službi.