Prikaz planiranja, pripremanja, realizacije i analize nastavnog rada

UVOD
Matematičko obrazovanje predstavlja čitav niz nastavnih postupaka, počevši od načina rada učitelja, preko kojih učenici stiču znanje i radne navike, do istraživačkih metoda. Učitelj na ovaj način vodi učenike kroz kontinuiran proces matematičkih aktivnosti i kod njih podstiče i razvija intelektualne sposobnosti.
Nastava kao proces ima svoj tok, kretanje, trajanje, svoju uzročno – posledičnu povezanost, odnosno zakonitost i taj proces je veoma složen. Upoznati složenost tog procesa u svim njegovim delovima, zapravo znači upoznati njegovu strukturu. Samo učitelj koji temeljno upozna sve strukturne elemente nastavnog procesa u njihovom međusobnom odnosu i funkcionalnoj vezi, može uspešno da izvodi nastavni proces.
Nastava je uvek namenjena isključivo učenicima. Učenik, kao pojedinac sa svojom individualnom strukturom i učenici, kao kolektiv sa svojom socijalnom strukturom, čine jedinstven kompleksni faktor nastave koji stalno direktno utiče na nastavni proces. Učitelj je stalno prisutan faktor u nastavi. Bez njega se nastava ne može zamisliti. Učitelj je organizator nastavnog rada, pod njegovim rukovodstvom učenici usvajaju znanja, umenja i navike, on preuzima odgovorne zadatke i u pripremanju i u realizaciji i u verifikovanju nastavnog rada.
Da bi se postigao maksimum uspeha nastavu matematike treba dobro oragnizovti. Učitelj planira, priprema, realizuje nastavu, a potom analizira svoj rad i postignuća. Planiranje i pripremanje nastavnog rada mora biti jedinstven proces, jer se pripremom i planiranim radom u nastavi matematike obezbeđuje racionalno i ekonomično korišćenje vremena, očiglednih sredstava i opreme uopšte.
Pripremanje prethodi glavnom delu časa i način pripremanja najviše zavisi od glavnog dela časa. Pripreme mogu biti materijalno – tehniče, što podrazumeva pripremanje sredstava za rad, saznajne – kada nastavnik obaveštava učenike šta će se raditi, psihološke – jer je potrebno učenike psihički usredsrediti na zadatke.

1. PLANIRANjE NASTAVNOG RADA
Planiranju u obrazovno – vaspitnom radu mora se posvetiti posebna pažnja, jer je obrazovanje i vaspitanje veoma značajna društvena delatnost. Nastava je organizovan i sistematski proces čija se uspešnost može osigurati samo osmišljenim i planiranim radom. Zato je planiranje nastavnog rada veoma važan i odgovoran zadatak. Učitelj je organizator i nosilac obrazovno-vaspitnog rada i zato njemu pripada primarna funkcija u planiranju tog rada. Planiranje, uspešno govoreći, predstavlja konkretizaciju nastavnog programa u određenim situacijama (rada pojedinih škola i učitelja).
Programi nastave matematike imaju svoje postavljene ciljeve i zadatke. Da bi se ostvarili nastavni ciljevi, nastvaa (odnosno sve neposredne aktivnosti u učionici) moraju biti dobro planirani. Pristup planiranju mora biti funkcionalan. Funkcionalnim planiranjem se raspored gradiva zasniva na dobrom poznavanja programskih zadataka, pravilnom shvatanju obima i dubine programskih zahteva i aktivnom prilagođavanju uslovima u kojim treba da budu realizovani. Učitelj prilikom pripremanja i planiranja obrazovno – vaspitnog rada proučava dokumenta o obrazovno – vaspitnom sistemu kod nas: stručnu literaturu, udžbenik, godišnji plan rada škole, nastavni plan i program, didaktičko – metodička uputstva i drugo.
Za uspešnu realizaciju svakog programa potreban je kvalitetan plan rada, urađen na osnovu didaktičkih zahteva. ,,Planiranje i pripremanje obrazovno – vaspitnog rada obuhvata makro planiranje – globalno – orijentacijono planiranje i mikroplaniranje (operativno planiranje) i pripremanje za svaki nastavni čas” (Vuković, 1996:247).
Izrada plana rada je rezultat pripremanja i planiranja. Plan rada je dokument organizovanog izvođenja nastave. Da bi rezultati nastave bili optimalni i da bi se nastavni proces odvijao ravnomerno, neophodno je planirati rad za celu školsku godinu. Godišnji plan ima dve odrednice: nastavne sadržaje i raspored vremena za određene sadržaje i oblike rada po mesecima