Primena zagrevanja u sportu

PRIMENA ZAGREVANJA U SPORTU
Zagrevanje se koristi za pripremu nervno – mišićnog sistema na zahteve koje pred sportistu postavlja trening i vežbe u njemu. Zagrevanje dovodi sportistu u fiziološko stanje koje koje će mu poboljšati uspešnost i ujedno omogućiti da deluje i izvede svoju aktivnost na najvišem mogućem stepenu. U tu svrhu se koriste različite fizičke aktivnosti, ali i drugi načini zagrevanja poput toplih kupki, tuširanja i slično. Tokom procesa zagrevanja dolazi do fiziološkog prilagođavanja (adaptacije) u disajnom, metaboličkom, mišićnom, nervnom i cirkulacijskom sistemu, a sve usled povećanja temperature tela. Osim što poboljšava izvođenje motoričkih aktivnosti, zagrevanjem se smanjuje i rizik od povreda.
Efekti zagrevanja

• Smanjuje otpor mišića i zglobova uz povećavanje tolerancije mišića i tetiva pri njihovom istezanju za vreme jakih kontrakcija u toku treninga ili takmičenja;
• Povećava efikasnost mišićne kontrakcije, odnosno brzinu, snagu i količinu kontrakcije i relaksacije mišića;
• Povećava protok krvi kroz mišiće usled čega se povećava i izmena kiseonika u tkivima;
• Poboljšavanje metaboličkih procesa koji se odvijaju u telu;
• Poboljšavanje funkcija nervnog sistema odnosno osetljivost nervnih receptora i brzine prenosa nervnih impulsa;
• Skraćeno vreme reakcije, bolja percepcija i koordinacija;
• Poboljšavanje mentalne spremnosti za napore koji slede, jer omogućava bolju koncentraciju i regulaciju emocionalnih stanja, a smanjuje stres i strah od povreda;
• Prevencija ozleđivanja;

Vrste zagrevanja
Prema metodi, odnosno načinu na koji se sprovodi, zagrevanje se može podeliti na:

• Aktivno – povećavanje temperature tela i mišića pod uticajem fizičke aktivnosti;
• Pasivno – porast temperature se izaziva egzogenim faktorima (kupke, masaže, tuširanje…

Svaki trening treba da se sastoji od:

• Opšteg zagrevanja, koje uključuje kardiovaskularno zagrevanje i opšte istezanje;
• Specifičnog zagrevanja, u kojem se izvode strukture kretanja slične glavnom cilju treninga.