Proces planiranja ljudskih resursa u funkciji strategijskog menadzmenta preduzeca

UVOD
Uspešno definisanje i implementacija strategije preduzeća kao odgovor na promene i zahteve
okruženja radi ostvarivanja uspešnih performansi i opstanka organizacije u dugom roku
podrazumeva vrlo kompleksan sistem menadžmenta. Aktivna formulacija strategije poznata je
kao strateško planiranje, koje razmatra širok i obično dugoročni fokus (Todosijević, 2009, str.
36). Strateško planiranja predstavlja primarni zadatak za menadžere na najvišem nivou, i početnu
aktivnost strateškog menadžmenta koji je shvaćen kao proces usmeravanja aktivnosti preduzeća
kojim se, na bazi anticipacije šansi i opsanosti, na jednoj, i jakih i slabih strana preduzeća, na
drugoj strani, identifikuju kritični faktori poslovnog uspeha te se shodno prethodno utvrđenoj
strategijskoj viziji, opredeljuje misija, razvojni ciljevi kao i pravci, metodi i instrumenti njihove
optimalne realizacije u dinamičnoj poslovnoj sredini (Todorović, Đuričić i Janošević, 2000,
str.160).
Strateški plan predstavlja bazu za svaku narednu aktivnost planiranja, među kojima se kao
poseban oblik izdvaja proces planiranja ljudskih resursa. Budući da se procesi strategijskog
menadžmenta i planirnaja ljudskih resursa nalaze u odnosu međuzavisnosti, uspeh jednog zavisi
od uspeha drugog procesa i njima svojstvenih rezultata. Da bi se adekvatno moglo sprovesti
planiranje ljudskih resursa u jednoj organizaciji potrebno je detaljno analizirati faze i aktivnosti u
tom procesu, pronaći međusobne veze sa strateškim planiranjem i utvrditi doprinos planiranja
ljudskih resursa ostvarenju ciljeva zacrtanih strategijom preduzeća.
Planiranje ljudskih resursa može biti shvaćeno kao aktivnost kojom se na osnovu promena u
poslovnom okruženju i unutar same organizacije vrši predviđanje potrebne radne snage za
konkretnu organizaciju i usklađivanje ponude i tražnje za radnom snagom. Obično se definiše
kao proces anticipacije i stvaranja brige za kretanje ljudi u preduzeću, izvan i unutar preduzeća
sa svrhom da se osigura raspolaganje potrebnim brojem i strukturom zaposlenih (Savić, Aleksić,
Grubić – Nešić, Tot, 2009). Iz navedenog stiče se utisak da se radi o vrlo zahtevnom zadatku koji
podrazumeva primenu najsavremenijih analitičkih metoda i upravljačih postupaka te je u radu
istražen pojam planiranja sa aspekta menadžmenta ljudskih resursa, izvršena je analiza
međuzavisnosti ostvarenih performansi organizacije i plana radne snage za određeni posmatrani
period, kako bi se mogli utvrditi konkretni efekti planiranja ljudskih resursa na strateški
menadžment preduzeća. Cilj rada je da se ukaže na značaj menadžmenta ljudskih resursa kroz
aktivnost planiranja u funkciji strategijskog menadžmenta.