Procesor

ASSIGNMENT-PROCESOR

POJAM PROCESORA I NJEGOVA ULOGA U RAČUNARU

Procesor je izvršna komponenta koja prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (engl. central processing unit — CPU, centralna procesorska jedinica-komponenta), ali postoje i procesori specijalnih namjena kao što su procesori signala, razni grafički procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih dijelova svakog računara.
Prvi procesori su bili mehanički i praktično nisu bili zaseban dio računara (npr. kakve je projektovao Čarls Bebidž) zatim elektromehanički (relejni) pa na bazi elektronskih vakuumskih cjevi i bili su jako veliki. Do značajnog smanjenja dimenzija i povećanja performansi došlo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i, u drugoj polovini 20. vijeka, integralnih kola (mikroprocesori). Danas imamo tzv. Procesorska ležišta koja predstavljaju način na koji se ubacuje na matičnu ploču. Ležišta procesora zovu se soketi (engl. Socket) i zavise od samog modela i vrste procesora. Neki od tipova ležišta za procesore su socket 478, socket 7, slot 1, socket A i drugi.
Prvi mikroprocesor napravila je davne 1971. godine američka firma Intel. Od tada, pa sve do danas, svjedoci smo vrtoglavog napretka u mikroprocesorskoj industriji. Na Intelovim čipovima, kompatibilnim sa 8086, bazirana je većina današnjih stonih računara. Na tržištu mikroprocesora, čija se vrijednost mjeri milijardama dolara, danas se takmiče brojni proizvođači. Neki od njih prave RISC čipove nekompatibilne sa najmasovnijim Intel x86 (popularan naziv za čipove kompatibilne sa 8086) čipovima, dok drugi prave Intel kompatibilne procesore. Ova priča biće uglavnom vezana za dva danas dominantna proizvođača x86 kompatibilnih procesora, Intel i AMD. Dat je pregled cjelokupnog razvoja Intelove porodice x86 procesora, zaključno sa najnovijim Pentiumom 4, i pregled kompatibilnih rješenja koje je napravio AMD. Posebna pažnja posvećena je trenutno aktuelnim procesorima i dat je detaljan opis njihovih mogućnosti, kao i poređenje performansi.

PROIZVOĐAČI I NJIHOVI MODELI PROCESORA
Prvi mikroprocesori
Prvi mikroprocesor bio je Intelov 4-bitni 4004 izrađen 1971.g. napravljen od 2 300 tranzistora brzine 740 kHz. Intel 1974.g. izbacuje na tržište 8008, te kasnije i unaprijeđeni 8085 – 8-bitni mikroprocesor. Motorolini procesori iz serije 650x (6501 i 6502) – prvi procesori čija je prodajna cijena bila niža od 1.000,00 $, te su postali popularni za kućne računare kao što su čuveni Commodore i Atari. AMD (Advanced Micro Devices) također je imao svoje predstavnike i to 4-bitni AM2901 te nešto razvijeniji AM951116-bitni procesori Intel 8086
1978.g. Intel izdaje svoj prvi 16-bitni mikroprocesor i8086 (29 000 tranzistora, 5 MHz), a nešto kasnije i i8088, koji je IBM-u poslužio kao bazu za njegov popularni IBM Personal Computer; Oba čipa imala su adresnu magistralu širine 20 bita, što im je omogućavalo adresiranje 1 MB RAM-a, a razlikovali su se po širini magistrale podataka: 16 bita kod 8086 i 8 bita kod 8088. 8088 je zapravo i napravljen kao jeftinije rješenje koje može da koristi postojeće 8-bitne matične ploče. Iako su oba čipa mogla da adresiraju cijeli megabajt memorije, cijeloj memoriji nije moglo da se pristupa odjednom, već samo u segmentima od 64K. Naime, kako su programi i potrebe korisnika rasli, 64K za su se pokazali kao premalo mjesta za velike strukture podataka.