Продуктивност рада
2016
1
1.Увoд
Тема овог семинарског рада је продуктивност рада као један од економских резултата
репродукције. Основни циљ сваког предузећа је да оствари максималне резултате
репродукције уз минимална улагања у ту репродукцију. Сам однос између резултата
репродукције и улагања у репродукцију представља пословни успех предузећа, којем тежи
свако предузеће. Овај циљ, основни циљ предузећа, представља и основни принцип
репродукције.
Продуктивност рада је економска категорија која означава могућност производње или
остварење дохотка у одређеној привредној активности, уз што мањи утрошак рада и
производних средстава. Продуктивност рада је веома значајан показатељ успешности
пословања неког предузећа и као такав је предмет константног праћења и проналажења
начина за унапређивање. Продуктивност је један од три основна економска принципа, уз
економичност и рентабилност, који тражи остваривање одређене вредности производње са
минималним утрошцима радне снаге. Анализирати продуктивност, економичност и
рентабилност значи анализирати три облика ефикасности пословања и то:
техничку ефикасност или продуктивност која се добија из односа произведена
количина/производни фактори (запослени, радно време, средства)
економску ефикасност или економичност која се добија из односа приходи/расходи
финансијску ефикасност или рентабилност која се добија из односа успех/средства.
Наведени облици изражавања ефикасности пословања имају заједничко то што
представљају најважније принципе пословања. Разликују се превасходно по подручјима и
функцијама из којих поједини облици ефикасности пословања произилазе, а затим и у
начину изражавања бројчаних величина којима се служе. Тако се продуктивност изражава
у натуралним (количинским јединицама, а економичност и рентабилност у вредносним
јединицама).
Продуктивност рада
2016
2
2. Дефиниција продуктивности
Продуктивност је захтев да се са датом количином инпута оствари највећа или
максимална количина производа. Максимална количина производа, која може да се
произведе са датом количином инпута (опрема, машине, зграде, знања и способности),
зависи од технологије производње (начин прављења производа). У економији се
технологија производње и производно-техничка ефикасност изражавају концептом
производне функције. Производна функција је израз техничко-технолошког потенцијала
предузећа односно његових производних могућности. Дакле економска суштина
комплекса продуктивности испољава се у маси употребних вредности која се ставља
друштву на располагање у циљу подмирења потреба уз утрошке радне снаге који
наступају у тој производњи. Математички, производна функција се може исказати
једначином, која показује да је укупна количина производње (Q) функција количине
уложених инпута (L -рада, K - капитала):
Q=f (L, K)
Максимална количина производа зависи од количине уложеног инпута и начина на који се
они комбинују, што опет зависи од примењене технологије производње. Претпоставка о
примени најефикасније расположиве технологије производње значи да предузеће не може
да произведе већу количину производа од оне коју управо та примењена технологија
омогућава. То значи да предузеће може да произведе само мању количину производа,
уколико је производно технички неефикасно, тј. уколико има ниску продуктивност.
Отуда и закључак да је технологија производње најзначајнија детерминанта
продуктивности.
Од технологије производње зависи максимална количина производа која може да се
оствари из сваке комбинације инпута, док од технолошког "know how" зависи број
доступних технологија производње, тј. број технологија производње које се могу
практично применити. У кратком року, предузеће је приморано да користи постојећу
технологију производње и да је искористи на такав начин да оствари максималну
количину производа из сваке алтернативне комбинације инпута. У дугом року, предузеће
је принуђено да инвестира у најефикаснију доступну технологију да би успешно парирало
конкуренцији и остварило профит
1
.
1
Надовеза. Б., Пешић. Х.,
"Економика предузећа"
, Европски универзитет, Брчко, 2014, стр. 143.
Продуктивност рада
2016
4
Најзначајнији технички фактори продуктивности су:
1. карактеристике производа,
2. карактеристике технолошког процеса,
3. карактеристике средстава за рад,
4. карактеристике материјала,
5. радна средина,
6. обим производње,
7. вид организације рада и
8. ниво организације.
1. Техничке карактеристике производа условљавају како утрошке средстава за
производњу тако и утрошке радне снаге: тканина од 80 жица по једном 1cm захтева мање
рада од тканине од 120 жица; израда локомотиве, због њених конструкционих
карактеристика, захтева више рада од израде једног вагона и сл. Ове техничке
карактеристике производа представљају полазне елементе на основу којих се утврђују
минимално потребни утрошци радне снаге да би производ могао да се изради. Ово
нарочито важи за утврђивање потребних утрошака радне снаге израде
3
.
2. Исти производ може да захтева различите утрошке радне снаге ако се производи
применом различитих технолошких поступака: штављење коже у процесу за хромну
штаву захтева један утрошак радне снаге, а штављење у процесу за биљну штаву, други
утрошак израда извесних производа ливењем захтева један утрошак, док израда истих
таквих производа пресовањем или заваривањем захтева други утрошак радне снаге;
израда челичних цеви ваљањем захтева један, а израда истих таквих цеви вучењем други
утрошак радне снаге по јединици производа.
3. Утрошак радне снаге је, може се рећи, у обрнутој сразмери с ефикасношћу, односно
делотворношћу машина и постројења на којима се изводи операција. Уколико произвођач
ради примитивним оруђима, утолико ће дуже трајати његов рад, и обрнуто. У изради
неког производа произвођач може да употреби алтернативно цео низ средстава за рад чија
је делотворност различита, при чему ће имати различите утрошке радне снаге.
3
Исто, стр, 258.
Продуктивност рада
2016
5
4. Од техничких карактеристика материјала зависи такође продуктивност произвођача:
ако материјал који се обрађује има један квалитет, произвођач ће у одређеном времену на
одређеном производу да постигне једну продуктивност; ако материјал има други квалитет
и друге техничке карактеристике, он ће постићи другу продуктивност на истом производу
и у истом времену. Другим речима, технички условљени утрошци радне снаге по јединици
варираће с променама техничких карактеристика материјала.
5. Радна снага може бити природно условљена или вештачки створена. И у једном и у
другом случају она ће да утиче на потребне утрошке радне снаге, а то значи на висину
продуктивности. Вештачки створена радна средина односи се на све оне мере које се
предузимају ради стварања што повољнијих психофизичких услова за рад.
6. Обим производње на специфичан начин утиче на продуктивност збор разлика у
карактеристикама трошења појединих врста радне снаге при променама утрошака радне
снаге - а то значи променама продуктивности:
на радним местима израде, тј. технолошким радним местима, утрошци радне снаге
мењају се пропорционално с променом обима производње у највећем броју
случајева,
утрошци радне снаге предрадника, радника на техничким пословима
администрације и сл. мењају се такође скоро пропоционално променама обима
производње,
утрошци радне снаге органа за оперативно планирање, радника на помоћним
радним местима у радионици, органа техничке контроле, као и највећег броја
радника на административним извршним радним местима, имају карактер
релативно фиксних утрошака у односу на промену обима производње,
утрошци радне снаге управљачког органа, виших руководилаца изван производње,
затим органа техничке припреме производње и сл, имају карактер фиксних
трошкова.
7. Код виших видова организације производње техничка опремљеност је виша него код
нижих. Захваљујући тој вишој техничкој опремљености, продуктивност је код виших
видова обично на вишем нивоу него код нижих видова организације.
8. И при спровођењу једног одређеног вида организације производње техничка
опремљеност предузећа може бити виша или нижа. Исто тако, предузеће може бити на
нижем или вишем организационом нивоу који је, добрим делом, условљен самим
степеном техничке опремљености. Ови фактори ће, независно од свих осталих, да утичу
на већи или мањи учинак, а то значи већу или мању продуктивност.
