Visoko poslovna škola strukovnih studija
Blace
Seminarski rad
Predmet: Projekat
Tema: Javni rashod
Mentor: Autori:
Andrija Babović Kristina Mitić 53/14p
Kristina Stefanović 52/14p
Blace 2016/17
4
- svojom velicinom, jer se veruje da u opštem slucaju, privatni akteri produktivnije
koriste novac nego država, pa da je bolje da je ucešce državne potrošnje u
društvenom proizvodu manje,
- postojanjem deficita ili suficita u budžetu jer: postojanje i finansiranje deficita može
imati za posledicu inflaciju; suficit obicno predstavlja kocnicu ekonomske aktivnosti.
Posmatrajuci sve ove aspekte i zakonitosti, vecina ekonomista se slaže i zalaže za
uravnoteženu formu budžeta. To znaci da je idealan budžet onaj koji je utemeljen na
sinergiji dve strane, prihodne i rashodne.
POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH RASHODA
U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na
razlicite nacine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Medutim, sve su
one uglavnom slicne, s obzirom da govore o novcano pribavljenim javnim potrebama.
Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uociti u definisanju pojma javnih
rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje
javnih potreba pomocu novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država cini u
javnom interesu zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u
vidu cinjenicu da je za vecinu definicija javnih rashoda karakteristicno da polaze od
dve osnovne teze: prvo, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i drugo, u
savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze
ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj zadovoljenje
javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prici
razgranicenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica
vrše u cilju zadovoljenja licnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi
predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste cinjenica da su u savremenim uslovima
javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u
praksi je najcešci slucaj, što nikako ne znaci da se u modernoj tržišno orijentisanoj
privredi ne mogu naci i slucajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na
razlicite druge nacine (naturalno, cinjenem, u obliku pocasti i slicno). Medutim,
postoji opšte prihvacen negativan stav o nenovcanim nacinima realizovanja javnih
rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogucnosti
korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovcani nacini podmirivanja
5
javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogucnost evazije (izbegavanja) javnih
prihoda.
Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države uporeduje sa
svojevrsnim filterom kroz koji prolazi znacajan deo nacionalnog dohodka, ne da bi
bio uništen, vec da bi kroz transfer i usmeravanje u odredenim pravcima shodno
ekonomskoj politici zemlje, dao optimalne ekonomske i socijalno-politicke efekte. Pri
tome, najcešce su prisutni brojni i razliciti efekti multiplikujuceg karaktera, sa nizom
propratnih tj. sporednih delovanja u privredi. Analogno navedenom, javni rashodi se u
savremenoj finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokkupnog finansijskog
mehanizma privrede i izucavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro
ekonomskih kategorija. Ti medusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro
ekonomskih kategorija mogu se prikazati pomocu sledece formule:
Y = C + I + G
gde upotrebljeni simboli imaju sledece znacenje:
Y
– Nacionalni dohodak
C
– Licna potrošnja
I
– Neto investicije
G
– Opšta potrošnja
VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA
Sve veci porast javnih rashoda u savremenim uslovima, kao i njihova povecana uloga
u ekonomskom i socijalnom životu, pred finansijsku teoriju postavljaju, radi lakšeg
izucavanja, problem klasifikovanja javnih rashoda u odredene grupe. Analogno tome,
postoji mnoštvo vrsta i klasifikacija javnih rashoda. Sa tim u vezi, mogu se vršiti
raznovrsne klasifikacije javnih rashoda, što zavisi prvenstveno od kriterijuma od
kojeg se polazi. To može biti forma rashoda, mesto, vreme ili njihov objekat ili
subjekat. U tom konekstu, može se reci da skoro svaki teoreticar javnih finansija ima
svoju klasifikaciju javnih rashoda.
Neke od klasifikacija javnih rashoda datiraju još iz davnih vremena, dok je odredeni
broj nastao pod uticajem novih savremenih pravaca u finansijkoj teoriji i praksi.
Medutim, nije nam namjera da na ovom mestu ulazimo u sve postojece modalitete
klasifikacija javnih rashoda. Iz tih razloga, u nastavku izlaganja daje se prikaz jednog
broja klasifikacija javnih rashoda za koje smatramo da su najstandardnije i
najprisutnije u teoriji javnih finansija. U skladu sa navedenim, zaslužuje da bude
navedena sledeca osnovna klasifikacija javnih rashoda:
