Rasterski model podataka

UVOD
Danasnje drustvo je, mora se priznati, u velikoj meri zavisno od informacionih tehnologija koje nalaze svoje mesto i svoju primenu u skoro svim sferama zivota.
Tokom godina covek je razvio kompleksne sisteme za procesuiranje podataka, ne samo u obliku nula i jedinica (binarni kod), kompjuterski prihvatljivih,nego i u oblicima prihvatljivim razumevanju obicnog coveka. Sta to znaci? To znaci da danas imamo pristup takvim informacionim tehnologijama koje nam omogucavaju prikazivanje,obradu i prenos informacija u obliku zvuka,slike i slova. U mnogim studijama informatike i racunarstva znacajno mesto zuzimaju informacioni sistemi koje mozemo najjednostavnije opisati kao seriju programa, dizajniranih tako da mogu da prikazuju i upravljaju velikim kolicinama podataka.
U modernom vremenu javlja se sve veca potreba za kvalitetnom informacijom. Imajuci u vidu zavisnost savremenog poslovanja od tehnoloskih inovacija lako zakljucujemo da od njih zavisi i opstanak preduzeca na trzistu, kao i privredni rast uopste.Gotovo sve sto se dogadja, dogadja se negde u prostoru pa je i geografski polozaj veoma vazan atribut. Naucno razumevanje nelogicnosti i neodredjenosti sveta koji nas okruzuje, odnosto geografskog prostora, u mnogome doprinosi donosenju zakljucaka i odluka pri analizama odrzivog razvoja. Tehnologija koja najvise doprinosi takvom razumevanju jeste GIS ili geografski informacioni sistemi. GIS su posebna vrsta informacionih sistema koji prate ne samo dogadjaje nego i lociraju mjesto dogadjanja .Imati tacnu informaciju o mjestu nekog dogadjanja ponekad moze biti od presudnog znacaja.
GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI (GIS)

Prije sire upotrebe racunara, informacije u vezi sa zemljistem bile su prikazane na providnim slojevima koji su se mogli preklopiti sa kartom. Naravno, u planu svakog urbanog podrucja postoje sistemi telefonskih stubova, kablova,vodovoda,elektro-mreze itd. Svi ti sistemi su morali da budu iscrtani na posebnim slojevima koji su se mogli preklopiti preko karte, po potrebi, jer ako bi se svi spojili takva karta bi bila previse komplikovana. Dodatnu teskocu je predstavljalo cuvanje ogromnih kolicina podataka o zemljistu: vlasnistvo, material izrade vodova,vlasnistvo nad zemljistem ispod ili iznad kojeg prolazi mreza itd..tako da je takav analogni sistem informacija bio nepraktican. Vrlo je tesko ‘pesice’ uvezati prostorne i neprostorne podatke. Razvoj tehnologije upravo je doveo do upotrebe informacionih sistema za takve potrebe.

Geografski informacioni sistem je kompjuterski informacioni sistem koji prikuplja, skladisti, analizira i prikazuje prostorne entitete i njihove atirbute, za resavanja kompleksnih istrazivackih, projektantskih i problema upravljanja. [2]

Gotovo svi podaci kojima se svakodnevno sluzimo imaju prostornu komponentu. Sagledavanje, skladistenje, upravljanje, manipulacija, analiza te izdavanje podataka s prostornom komponentom zadatci su GIS-a. Pomocu GIS-a mogu se objasniti i vizuelizirati prostorne povezanosti i preklapanja, mogu se obradjivati, transformisati i analizirati kao i prezentovati u kartama. Takodje se moze razviti i prostorni scenario, evaluacija medjuodnosa, te modelovanjem doći do optimalnog rjesenja.
GIS se moze prosto smatrati tehnologijom koja objedinjava komunikacijsku i kompjutersku tehnologiju, sastavljenu od hardvera i softvera. Ona objedinjuje ljude, metode i tehnologije a sve sa ciljem unapredjenja donosenja odluka vezano za prostor, koristeci razne alate, interaktivne karte i razne prostorne modele za analizu (slika 1.)