Rešenje u upravnom postupku

Uprava Postupka
Pojam Uprave Postupka

Pojam uprave određuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smisluuprava podrazumeva poslove državne uprave: sprovođenje Ustava i zakonskih propisa koji regulišuupravnu materiju, rešavanje u upravnim stvarima, vršenje upravnog nadzora i stručne poslove kao što je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tiče se organa koji vrše funkcije u okviruupravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature državne uprave. Kod nas su to ministarstva, organiuprave u okviru ministarstva, administrativne i državne agencije, javna preduzeća, kao i nedržavneinstitucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donošenja upravnih akata, to jest donošenja rešenja.Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donošenjaupravnih akata. Ova pravila proističu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasičan procesni zakon jer propisuje način sprovođenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima seuređuje oblast uprave. U upr.postupku se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkoglica, pravnog lica ili druge stranke.
Učesnici u upravnom postupku
Glavni učesnici u postupku su organ koji ga vodi i donosi rešenje I Stranka. Eventualni učesnici u sporu su zastupnik i privremeni zastupnik, zajednički predstavnik višestranaka, punomoćnik stranke, stručni pomagač stranke, veštaci, tumači,svedoci.. Stranka je lice počijem zahtevu je pokrenut postupak (aktivna stranka), ili protiv koga se vodi postupak (pasivna stranka)ili lice koje radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku. Državniorgan, organizacija, naselje, grupa lica, i dr. koji nemaju svojsvo pravnog lica, mogu biti stranke akomogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava o postupku. Stranka u postupku mora imati stranačku sposobnost koja se ogleda u mogućnosti da bude nosilac prava iobaveza o kojima se odlučuje u upravnom postupku(pravna sposobnost). Mora imati procesnusposobnost koja odgovara poslovnoj sposobnosi. Stiče se punoletstvom a sastoji se u mogućnostivršenja procesnih radnji u up.post. tako da ona proizvode pravna dejstva. Stranka mora imati istranačku legitimaciju, to jest mora postojati konkretna povezanost između lica i predmeta upravnog postupka. Zastupnici: Za pravna lica određuju se zakonom ili opštim aktom organa ili firme. Za fizička zakonom(roditelj-staratelj) ili aktom organa zasnovanim na zakonu. Privremeni zastupnik: Za procesnonesposobne stranke koje nemaju zakonskog, za lica čije je boravište nepoznato a nemaju punomoćnika.
Zajednički zastupnik ili punomoćnik za više stranaka

PUNOMOĆNIK:Može ga odrediti stranka ilinjen zakonski zastupnik. Punomoćnikovi postupci se smatraju postupcima stranke i punomoćnik u potpunosti menja stranku osim kada mora da da izjavu. Kada punomoćnik izvrši radnju ili da izjavustranka je može opozvati. Punomoć se može dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomoćnik moraimati položen pravosudni ispit. Za obim punomoćja merodavna je sadržina punomoćja.
Pokretanje postupka

Postupak pokreće nadležni organ, po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke. Nadležniorgan će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kad to određuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ilisazna da postojei činjenično stanje zbog koga treba pokrenuti postupak zaštite javnog interesa. I pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti organ je dužan da uzme u obzir i eventualne predstavkegrađana i organizacija i upozorenje nadležnog organa. Pre pokretanja postupka povodom zahtevastranke, organ je dužan da utvrdi da li podnosilac zahteva ima stranačku i procesnu sposobnost kao istranačku legitimaciju, da li se radi o upravnoj stvari, da li je ta upravna stvar već pravosnažno rešena i dali je taj organ nadležan da postupa po podnetom zahtevu stranke. Ukoliko organ utvrdi da nije ispunjen jedan od navedenih uslova doneće zaključak o odbacivanju zahteva za pokretanje u.p. Spajanje stvarimože se izvršiti na 2 načina: rešavanjem više upravnih stvari u jednom postupku ili pokretanjem upravnog postupka javnim saopštenjem.Da bi se moglo izvršiti spajanje stvari u jedan postupak neophodno je da se ispune tri bitna uslova:1. da se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju2.da se zasnivaju na istom pravnom osnovu3. da organ koji vodi postupak mora da bude stvarno nadležan u pogledu svih predmeta.Spajanje stvari u 1 postupak: O spajanju više up.stv. u 1 postupak, organ će doneti poseban zaključak protiv kog se može izjaviti žalba. Načelo zaštite javnog interesa i načelo ekonomičnosti ugrađeni su uodrebu ZUP koja omogućuje da organ može javnim saopštenjem pokrenuti upravni postupak premavećem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti. Razlika između navedene 2 vrstespajanja je u tome što se J.S. pokreće 1 radnjom ali se dalje vodi više zasebnih postupaka u kojimasvaka stranka istupa samostalno i dobija zasebno rešenje. Stranka može, do donošenja rešenja, proširitiili potpuno promeniti zahtev bez obzira na pravni osnov novog z., ali samo pod uslovom da se takavzasniva na bitno istom činjeničnom stanju. Stranka može da odustane od podnetog zahteva u toku celog postupka i tokom drugostepenog , sve do donošenja konačnog rešenja. Međutim, organ može i u tomslučaju produžiti vođenje postupka zbog javnog interesa ili ako to zahteva protivna stranka. Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti organ može takođe obustaviti postupak . Ako je postupak u tojistoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak će se i u tom slučaju nastavitiako stranka to zahteva. Odustanak od zahteva stranka može učiniti izjavom organu pisanim podneskomili usmeno na zapisnik. Stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci. Poravnanje predstavljasporazum zaključen između stranaka pred ovl.službenim licem koji vodi up. postupak. Ovo licenastojaće u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim spornim pitanjima.Poravnanje nikada ne sme biti na štetu javnog interesa, morala ili interesa trećih lica. Upisuje se uzapisnik a zaključeno je kad ga stranke potpišu. Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja.