УВОД
Никад човечанство није суочено као данас од могуђих угрожавања.Јер су
различити облици угрожавања увек претили људској цивилизацији, уосталом бројне
цивилизације су након страшних катклизма заувек нестале са лица земље, али лична и
свака друга безбедност привлачи пажњу великог броја људи, државних институција и
других друштвених структура знатно више него у недавној прошлости.
Ванредна ситуација је - стање када су ризици и претње или последице -
катастрофа, ванредна догађања и друге опасности по становништво, животну средину и
материјална добра таквог обима и интензитета да - њихов настанак или последице није
могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због
чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и
средства уз појачан режим рада.
Циљ поглавља: Стицање знања о ситему заштите од пожара и управљања
ванредним ситуацијама у међународним, Европским и националним облицима
организовања и имплементације у функцији заштите људи материјалних добара и
природом створених вредности.
1
Систем заштитe од пожара
Заштита од пожара је у друштвеним и
националном заједницама, државама,
данас значајан друштвени, економски и
техничко-технолошки задатак. Заштита
од пожара је делатност од посебног
друштвеног интереса и део је активности
којим се штити радна и животна средина.
Обим ових делатности одређује се
законским прописима у Међународним
Европским
и
националним
аконодавствима.Заштита од пожара може
се схватити као скуп мера и радњи
нормативно управне, организационо-
техничке, превентивнео, образовне,
информативно-васпитне и друге природе.
Међутим, делатност и област заштите од
пожара може да се разматра: као
функција заштите и као организација
субјеката који спроводе заштиту, па се
може говорити о заштити у
функционалном и организационом
смислу
1
.
Заштита од пожара у функционалном
смислу састоји се из низа активности
чији је циљ спречавање услова за појаву
пожара. Та се функција данас одвија у
многобројним структурама друштва:
пројектовању, изградњи, одржавању
надзору и сл. Ову функцију врше бројне
организације и појединци, као на пример:
инжињери, инспектори, лекари, судије,
професори и др. Заштита од пожара у
организационом смислу остварује се при
одређивању
и
објашњавању
организационих облика путем којих се
одвија,
односно у којој форми се одвија функција
заштите.
Заштита од пожара је саставни део
технолошког процеса, односно пословног
система, па се стога може успешно
остваривати и унапређивати упоредо са
организовањем и унапређивањем
технолошког процеса, односно пословног
система
2
.
Субјекти у систему заштите од пожара
Институцију заштите од пожара чине и
субјекти којима је поверена делатност
организовања задатака и послова у циљу
отклањања опасности и неповољних
последица. Они чине систем заштите од
пожара. Полазна основа сваког
националног система заштите је да се
применом савремених превентивних мера
и других мера заштите, живот учини
безбеднијим и да се створе повољнији
услови у циљу очувања здравља људи,
матерјалних и природних добара.
Све ове мере усмерене су ка заштити
људи и имовине од пожара и оне се могу
сврстати у две основне групе:
превентивни и операративни рад.
Извршиоци ових активности могу да
1
Б. Анђелковић: Ризик технолошких система и професионални ризик, Монографија, Југословенски савез
Друштава инжењера и техничарa заштите, Ниш, 2002, стр. 121
2
Анђелковић Б., Образовање кадрова за безбедан рад и квалитет радне и животне средине, VIII Конгрес
инжењера и техничара Југославије, 30-31. октобар 1997. године: У Техника, Савез инжињера и техничара
Југославије, Година LI, бр. 9-10, стр. 121-127.,,
2
цивилну заштиту, и заштиту опожара, а
управни надзор, врше инспектори који
имају седишта у регионима или локалним
заједницама. У већим градовима
преовлађују професионалне ватрогасне
јединице,а развијено је и добровољно
ватрогаство. У Шведској се ресорни
орган је Национални комитет за
спасавање и ватрогасну службу при
Министарству одбране чије чланове
именује Влада Шведске.
У Аустрији, с обзиром на њен федерални
карактер, ресорни
органи за заштиту од пожара је на нивоу
савезне државе Влада са ватрогасним
савезом Аустрије, а на нивоу федералних
јединица владе тих јединица са
ватрогасним савезом, а док су на нивоу
градова градоначелници.
Само у великим градовима основане су
професионалне ватрогасне јединице, а у
мањим местима постоје добровољне и
индустријске ватрогасне јединице. У
Холандији је ресорни државни орган
Министарство унутрашњих послова, а
постојепрофесионалне,полупрофесионал
не, доброаољне и индустријске
ватрогасне јединице.
У Швајцарској прописе у овој области
доносе државни органи кантона а на
нивоу конфедерације координацију
остварује Федерални савет за полицију и
заштиту од пожара. У Великој Британији
је Министарство унутрашњих послова, а
оперативии рад се одвија путем
професионалних и добровоњних
ватрогасних јединица са плаћеним и
добровољним ватрогаством.
Субјекти у систему заштите од пожара
у Србији
У Србији oсновни субјекти у
организационом систему су према Закону
о заштити од пожара
3
:
-држава и њени органи управног надзора,
-професионална ватрогасна јединица,
- професионална индустријска ватрогасна
јединица.
-добровољне и територијалне и
индустријске ватрогасна јединица,
- предузећа, задруге, установе или други
облик организовања привредне или
ванпривредне делатности,
- одговарајуће службе Војске,
- грађани
Сви ови субјекти могу се сврстати у
четири основне групе:
- државни органич
- предузећа и друге организацијеч
-овлаићене организације за унапређивање
противпожарне делатности и
- грађани.
Прву групу
чине државни органи који
остварују законодавну, судску и управну
делатност. Органи државне управе имају
3
Закон о заштити од пожара, Сл. гласник СР Србије бр. 111/09.
4
