MATURSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
Tema:
Pravo i moral
4
1.POREKLO I POJAM MORALA
Moral (lat. mos – običaj; mores – vladanje; moralis – moralan) je jedan od najvažnijih
oblika čovekovog delatnog odnošenja prema svetu, prema drugim ljudima i prema sebi samom.
On se sastoji u vrednosnom procenjivanju ljudskih htenja i postupaka kao pozitivnih ili
negativnih, pri čemu se prvi odobravaju, žele, preporučuju i zahtevaju, a drugi se neodobravaju,
kude osuđuju i zabranjuju. Ukratko, moral je aktivno čovekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i
drugih ljudi kao dobrih i zlih.
Moral je skup nepisanih normi kojima se određuje kako ljudi treba da se ponašaju jedni
prema drugima i prema zajednici, a pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili
rđavi.
Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici. Tokom svoje
evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama. Boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je
neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi ljudi i ja bili srećni i
kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srećan i da bi moja sreća uopšte bila moguća? Na osnovu
takvih razmišljanja formirana su pravila ljudskog ponašanja, nastala je filozofska disciplina-
etika, koja izučava smisao i suštinu ljudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponašanja da bi
ljudi, pre svega bili srećni.
Moral je objektivna društvena pojava koju konstituiše, prvo, skup pravila (normi, merila)
koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika
ponašanja. Značajno je istaći da te norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju
regulisanje međuljudskih odnosa, dakle odnosa ljudi između sebe kao i odnosa jedinke prema
društvu.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao
pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili ocena odnosi se na neki postupak, rasuđivanje,
držanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo
čovek.
Po Sigmundu Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena
ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje
strukture ličnosti. Frojd tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je
potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo
nedostižna.
Možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala
ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živeći sa
drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkog
življenja. Čovek kao slobodno, (samo) svesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kao
tvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.
5
Pod pojmom "moral" najčešće se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog
ponašanja. Odnosno, moral je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima se ljudi
rukovode u svojim postupcima.
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se
u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka a
koje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se
osuđuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u
društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i
delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.
1.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE MORALA
Osnovna karakteristika moralnih normi je njihova obaveznost. Obaveznost je
karakteristika i pravnih i običajnih normi. Moralna obaveznost je dvostruka, što znači da je moral
obavezujući i društveno (spolja) i individualno (unutra), za razliku od pravne i običajne
obaveznosti koja je isključivo društvena (jednostruka). Takodje, kao jedna od bitnijih
karakteristika morala, navodi se i trenutačnost - obaveza pojedinca da moralno postupi, gotovo
po automatizmu, kada se nađe u određenoj moralnoj situaciji. Pominju se i bezuslovnost,
nametnutost i sl.
Da bi čovek kao prakticno biće usvojio moralne norme i po njima se ponašao, da bi
formirao vrednosno-normativni odnos prema sebi, ali i prema drugim ljudima, mora da donese
odgovarajući moralni sud. Moralni sud je sud o vlastitom ponašanju, ponašanju drugih ljudi,
drugih društvenih grupa i to u odnosu na moralnu normu. Sud može biti pozitivan ili negativan.
U slučaju da moralna norma bude prekršena, određeno ponašanje uslovilo je negativan sud, sledi
moralna sankcija. Moralna sankcija može biti individualna (unutrašnja, npr. griža savesti) i
društvena (spoljašnja, npr. prezir, pa čak i isključenje iz društva).
1.2 MORAL I OBIČAJI
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. U početnim fazama
razvoja ljudskog društva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana najraznovrsnija
ljudska ponašanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakteriše odsustvo svesti o njihovoj
svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala običajna pravila vezana su za animizam,
kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i društvenim procesima. Zato je običaj u
svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni
običaji vremenom prerastaju u moralne norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju
da se poreklo morala može naći u običajima.
