Економски факултет Универзитета
у Крагујевцу
Предмет: Економика Индустрије
Семинарски рад
Структурне промене индустријализације Србије
Ментор: Кандидат:
Др Владимир Мићић
Крагујевац, април 2018.
4
Већина теоретичара је подржавала индустријализацију и истицала њен позитиван значај.
Адам Смит у класичној школи је сматрао да богатство народа зависи од продуктивности
рада, а она је већа у индустрији него нпр у пољопривреди. Највећи теоретичар
индустријске револуције је био Давид Рикардо.
На убрзаној индустријализацији су класичари марксизма развијали своју теорију
привредног развоја. Карл Маркс је посебно истакао значај индустријализације и њене
последице.
Кејнз је дао највећи допринос савремене политике економског развоја, на анализи улоге
рада и капитала.
5
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ
У литературе можемо да наиђемо на велики број дефиниција индустријализације.
Индустријализацију можемо да објаснимо као процес динамичког развоја индустрије и
примене индустријског начина производње и пословања у привреди.
5
Комитет УН за индустријски развој (1963. године) дефинише индустријализацију као
процес економског развоја у којем се највећи део ресурса привреде мобилише у развоју и
примени савремене технологије, формирању привредне структуре коју карактерише
динамички прерађивачки сектор са високом заступљеношћу производње средстава за
производњу и потрошних добара, чиме се осигурава висока стопа привредног раста у
целини и успешно остварују циљеви економског и друштвеног напретка У дефинисању
индустријализације, акценат је на : савременим технологијама, прерађивачкој индустрији,
водећем месту индустрије, економика индустрије.
Процес индустријализације , међутим, можемо да посматрамо у ужем и у ширем смислу.
У ужем смислу посматрамо само квантитативне промене, оне настају при процесу развоја
индустрије. Раст продуктивности и производње се сматра ужим смислом
индустријализације.
Шире схватање посматра њен квантитативни и квалитативни аспект, дакле и раст и
развој. Индустријализација је покретач промена које су важне у привредној структури,
јачање тржишта, повећање дохотка, подела рада, урбанизације…Преображај или
индустријализација, који тај квалитативни скок проузрокује у друштвено-економском
животу.
5
Савић Љ., Илић М., Мићић В.,(2015.)
Економика индустрије
, Крагујевац: Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, стр.77
