Subjekti osiguranja

U v o d
Kao i svi drugi poslovi u privredi i osiguranje je na prvom mestu ekonomska pa onda i privredna kategorija. Osiguranje je proisteklo iz čovekovog posmatranja o dejstvu prirodnih sila na rezultate njegovog rada, na njegov život i zdravlje i iz njegove inicijative da se to dejstvo, onda kad je to neprijatno, koliko je moguće spreči, te kad se nije uspelo sprečiti, da se njegove rđave posledice poprave.
Naime, čovek je uvideo da postoje i takve prirodne sile koje dejstvuju rušilački i oštećuju i uništavaju materijalna dobra. Uvideo je i to da se dešavaju nesretni slučajevi koji uništavaju živote i oštećuju zdravlje i radnu sposobnost ljudi. Kada je uvideo da se ne može naći neposredan tehnički put za odbranu od tih sila i događaja, došao je na misao da to traži posebnim putem, ekonomskim merama, odnosno obeštećenjem. Glavnu meru da se tako nastala šteta nadoknadi najbrže i najlakše, našao je u osiguranju.
Osiguranjem se iz uloga osiguranika radi naknađivanja nastalih šteta, kao i radi učestvovanja u sprovođenju mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osigurana lica i imovinu, a u skladu sa ekonomskim interesima osiguranika i osiguravajućih organizacija, vrši isplaćivanje ugovorenih iznosa po osnovu osiguranja. Na taj način korisnicima osiguranja omogućena je efikasnija i sigurnija zaštita od šteta koje mogu da nastanu ili koje su već nastale.
Danas, osiguravajuće organizacije imaju za cilj i da istražuju i preduzimaju i preventivne mere usmerene na otklanjanje štetnog dejstva stihijskih prirodnih sila i čovekovog destruktivnog rada, kao i nesrećnih slučajeva.
Kada je reč o istorijskom razvoju osiguranja, prvi oblici osiguranja sreću se u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Prvi konkretni oblici osiguranja sreću se u Kini pri transportu robe. Pisani tragovi o osiguranju pronađeni su u Hamurabijevom zakonu iz 2250. godine pre nove ere. Prvi sačinjen ugovor o osiguranju pronađen je u Đenovi (1347), a prvi zakoni u ovoj oblasti doneti su u Barseloni (1435) i Firenci (1522). Privredni razvoj, praćen rastom životnog standarda i rastom štete, je uslovio pojavu prvih osiguravaca koji se pocinju baviti osiguranjem u cilju sticanja profita. Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u polovinom XIV veka. Ono se kao privredna aktivnost pojavljuje tek u XIX veku.
Osigravajuće kompanije predstavljaju finansijske institucije čiji je osnovni zadatak da uz obračun određene nadoknade u vidu premije osiguranja isplati osigurani ugovoreni iznos u slučaju pojave neželjenog događaja. Osiguravajuće kompanije obezbeđuju prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuću kompaniju a koji se vezuje za određenu aktivnost, događaj, pojavu ili stvar. Prenosom rizika na osiguravajuću kompaniju on se deli na veći broj nosioca rizika koji se po pravilu ne može u potpunosti predvideti. Međutim, zakonom verovatnoće je moguće izračunati verovatnoću pojave pojedinih događaja, a samim tim i rizik koji se odnosi na analizirani događaj. Sa razvojem osiguravajućih kompanija povećava se broj i vrsta rizika koji se mogu osigurati, tako da danas skoro da i ne postoji događaj, aktivnost ili stvar koja ne može biti predmet osiguranja.