Универзитет у Приштини са привременим седиштем у
Косовској Митровици
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Семинарски рад
КРИВИЧНО ПРАВО
Тема: Тешко убиство
Ментор: проф. Драган Благић Студент: Милица Качаревић 95/2015
Децембар, Врање, 2016.
2
С А Д Р Ж А Ј
1.
Увод.......................................................................................01
2. Тешко (квалификовано) убиство……………………….02
3. Убиство на свиреп и подмукао начин.............................03
4. Убиство при безобзирном насилничком
понашању.....04
5. Убиство при чијем се извршењу са умишљајем
доводи у опасност живот још неког
лица......................05
6. Лишавање живота при извршењу кривичног
дела разбојништва или разбојничке крађе.....................07
7. Убиство из користољубља, ради извршења или
прикривања неког другог кривичног дела, из крвне
или безобзирне освете или из других ниских побуда......08
8. Лишавање живота службеног или војног лица……….10
9. Убиство детета или бремените жене
9.1. Убиство детета……………………………...…….11
9.2. Убиство
бремените
жене………..………………..11
10. Убиство
члана
породице………………………….……..12
11. Убиство више лица………………………………………13
12. Закључак…………………………………………………..14
1
1. УВОД
Кривично дело убиство спада у кривична дела против живота и тела. Убиство је
противправно лишавање живота другог лица. Уништење или лишење другог лица може
бити извршено на различите начине, различитим средствима, под различитим
околностима и условима, па се зато и разликују више врста овог кривичног дела: обично
убиство, тешка убиства и привилегована убиства.
Тешка убиства спадају у ред најтежих кривичних дела која су праћена најтежом
казном. Као допунски елемент код тешког убиства мора бити остварена нека од
квалификованих околности. Тешка убиства представљају такође и лишавање живота неког
лица и у том погледу имају све елементе као и обично убиство. Разликују се од обичних
убиства по томе што у себи садрже још неке елементе које их чине тежим.
За разумевање суштине убиства, неопходно је знати да кривично дело убиства има свој
објекат, радњу и последицу. Објекат кривичног дела јесте човек, то јест живо људско
биће. Радња кривичног дела убиства је свака она делатност која је објективна подобна да
проузрокује смрт човека. Последица кривичног дела убиства јесте смрт једног лица. За
постојање убиства није од великог значаја да ли је нанесена повреда сама по себи
апсолутна смртоносна, нити да ли је смрт могла бити отклоњена благовременом
хируршком интервенцијом. Битно за утврђивање кривичног дела убиства јесте постојање
узрочне везе између повреде и смрти.
Што се тиче учиниоца овог кривичног дела, то може да буде свако лице, дакле лице
без неких посебних личних својстава или околности. У погледу виности, на страни
учиниоца о његовом делу, као и његовом хтењу или пристајању, саглашавању са насталом
последицом.
Кривично дело убиства спада у кривична дела против живота и тела. Објекат кривично
правне заштите кривичних дела прописаних у ово области јесте живот и тело човека.
Живот и тело човека као заштитни објекат спадају у добра појединца и на скали
вредности добара које кривично правне штити заузимају највише место. То важи у
погледу живота човека који је неприкосновен. Начело неприкосновености живота човека
предвиђено је код нас и као уставно начело.
2
2. ТЕШКО ( КВАЛИФИКОВАНО ) УБИСТВО
У члану 114. Кривичног законика прописано је девет облика кривичног дела тешког
убиства. Тешко убиство је лишење живота које је праћено неком околношћу која му даје
тежи облик.
Околности које обично убиство чине тешким, тј. квалификаторне околности могу се
односити на: начин извршења, побуде, околности под којима се дело врши и посебна
својства пасивног субјекта.
1
Још у старом немачком праву, у вези са убиством, постојала је разлика између обичног
убиства и уморства, као теже врсте убиства. Под уморством се подразумевало убиство
које је извршено на подмукао начин. Касније, под утицајем италијанског кривичног права,
ови појмови се мењају, па критеријуми за разликовање обичног убиства од уморства јесте
предумишљај. Обично убиство јесте убиство без предумишљаја, а уморство је убиство са
предумишљајем.
2
У кривична убиства спадају:
Убиство на свиреп и подмукао начин;
Убиство при безобзирном насилничком понашању;
Убиство при чијем се извршењу са умишљајем доводи у опасност живот још неког
лица;
Лишавање живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке
крађе;
Убиство из користољубља, ради извршења или прикривања неког другог
кривичног дела, из крвне или безобзирне освете или из других ниских побуда;
Убиство службеног или војног лица;
Убиство детета или бремените жене;
Убиство члана своје породице којег је учинилац претходно злостављао;
Убиство више лица.
1
Љ. Лазаревић, Кривично право – посебни део, стр. 77
2
Б. Чејовић, Кривично право – посебни део, стр. 158
