ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН НИКОЛА ТЕСЛА-БЕОГРАД
Предмет : Управно и прекршајно право
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема рада :
Ток прекршајног поступка
Студент : Ведран Ристић Професор :др.Јован Шарац
Бр.индекса : I0899-17
Јануар,2019
Београд
ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА
Прекршајни поступак
јесте законом уређен поступак у коме надлежни
органи утврђују да ли је учињен прекршај, ко је учинилац тог прекршаја, да ли је
прекршајно одговоран и која ће се прекршајна санкција изрећи прекршајно
одговорном учиниоцу прекршаја. Регулисање прекршајног поступка на такав
начин који у највећој мери доприноси расветљавању и решавању прекршајне
ствари јесте задатак прекршајног процесног права. Прекршајно процесно право је
грана прекршајног права која регулише поступак у коме се утврђује одговорност
учиниоца прекршаја и изриче прекршајна казна или друга прекршајна санкција.
Њиме се одређују и регулишу процесне радње које врше субјекти прекршајног
поступка и односи између тих процесних субјеката, који се успостављају у току
прекршајног поступка, да би се утврдило постојање учињеног прекршаја,
прекршајна одговорност учиниоца прекршаја и према њему применила
одговарајућа прекршајна санкција.
Прекршајни поступак покреће се на основу захтева за покретање
прекршајног поступка и издатог прекршајног налога поводом кога је поднет
захтев за судско одлучивање
1
. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси
овлашћени орган или оштећени (подносилац захтева).
Оштећени је овлашћен да
поднесе захтев за покретање прекршајног поступка увек осим ако законом није
одређено да је за покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен неки
однаведених органа. Када поднесе захтев за покретање прекршајног поступка
оштећени има положај странке у поступку.
Захтев за покретање прекршајног поступка је строго формалан акт и ЗП
прописује његову садржину. Исти се подноси у писаној форми и мора садржати:
1) назив и седиште подносиоца захтева, односно лично име и адресу лица које
подноси захтев; 2) назив суда коме се подноси захтев; 3) основне податке о
физичком лицу, предузетнику или одговорном лицу против кога сезахтев
подноси: лично име, ЈМБГ, занимање, место и адресу становања, место и
адресузапослења и држављанство односно назив и седиште окривљеног правног
лица, ПИБ и матичниброј, за предузетника назив и седипште радње, за одговорно
лице у правном лицу и функцију
коју обавља у том правном лицу (тзв. лични
подаци или генералије); 4) чињенични опис радњеп9оиз које произлази правно
обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја и другео колности
потребне да се прекршај што тачније одреди (тзв. чињенични основ); 5) пропис
опрекршају који треба применити (тзв. правни основ); 6) предлог о доказима које
треба извести, уз означење личних имена и адреса сведока, списе које треба
прочитати и предметекоји служе као доказ (тзв. доказни предлози); 7) потпис
службеног лица односно оштећеног као подносиоца захтева и печат овлашћеног
органа који подноси захтев (тзв.аутентификација).
1
Закон о прекршајима, „СР гласник“ бр.65/2013, 13/2016 и 96/2016 –одлука УС.
Прекршајно право као грану позитивног права могли би одредити као скуп
правнихпрописа којима се регулишу прекршаји, услови прекршајне одговорности,
прекршајнесанкције, прекршајни поступак и извршење прекршајних одлука. прекршајно
право би се могло одредити као скуп правних прописа којима се регулишу прекршаји,
услови прекршајне одговорности, прекршајне санкције, тј. врсте и услови
примене
прекршајних санкција, прекршајни поступак и извршење прекршајних одлука, свеу циљу
заштите јавног поретка.
