Tragične ljudske sudbine u Andrićevim delima

Svi Andrićevi romani (kao i najveći broj pripovedaka), obrađuju teme iz bliže ili dalje prošlosti. U svima je kolektivna i individualna sudbina ljudi tesno povezana i uslovljena istorijskim zbivanjima. U svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade, između ostalog, Ivo Andrić je rekao da „s onu stranu crte koja proizvoljno deli prošlost od sadašnjosti, pisac susreće tu istu čovekovu sudbinu koju on mora uočiti i što bolje razumeti“. Do tog cilja može se stići raznim načinima, ali je Andrićev put svakako onaj koji je on na istom mestu odredio kao „dugo i pažljivo proučavanje istorijskih podataka i društvenih pojava“. Andrić, takođe, ističe da pisca istorijskih romana i pripovedaka prošlost ne interesuje zbog nje same, nego zato što u njoj susreće čoveka i njegovu sudbinu, „tu istu čovekovu sudbinu“ koja je oduvek bila glavni predmet priče i pričanja.