Troškovi

UVOD
Postoji veliki broj naučnih i nastavnih disciplina koje imaju za predmet izučavanje preduzeća, a ekonomika preduzeća se od ostalih razlikuje po svom sadržaju, metodu i razvoju. Bavi se ekonomskim saznanjima i zakonitostima koja vladaju u obavljanju delatnosti svakog preduzeća. Za ekonomiku preduzeća i njeno polje izučavanja veoma važan značaj imaju troškovi, kao jedna izuzetno složena kategorija .
Na narednim stranicama obradit ćemo troškove u opštem smislu. Troškovi su vrlo široka oblast. Sva preduzeća veliku pažnju posvećuju troškovima, odnosno nastoje da posluju uz što niže troškove jer je osnovni cilj svake poslovne aktivnosti u ekonomskom preduzetništvu ostvarenje viška prihoda u odnosu na troškove.
U praksi se susrećemo sa raznim izrazima koji su povezani sa pojmom troškova kao što su: isplata, izdatak, rashod, gubitak, utrošak. Isplata je pojam koji je najčešće vezan za prodaju gotovih proizvoda. Izdatak ima slično značenje kao i isplata, sa tom razlikom što izdatak može biti ne samo u novcu već i u raznim materijalnim oblicima. Rashodi su širi pojam i obuhvataju sve utroške. Gubitak se pojavljuje kao posledica viška rashoda nad prihodima. Utrošak je potpuno podudaran sa pojmom troškova.
Na visinu troškova preduzeća utiču unutrašnji i spoljni faktori, unutrašnji deluju na veličinu ukupnih troškova, a mogu biti objektivni i subjektivni. Spoljni faktori deluju na veličinu ukupnih troškova preduzeća preko tržišta, zakonskih i ugovorenih obaveza.
Saznanja o vrstama i karakteristikama troškova, zakonitostima pod kojima se menjaju i o faktorima koji dovode do tih promena uslovljavaju saznanje o veličini troškova. U tom cilju potrebno je sagledati tehničko-tehnološke karakteristike pojedinih proizvoda, njihove cene i mogućnost povećanja cena u procesu reprodukcije .
Značaj troškova, kao oblika ulaganja, je ogroman. Dovoljno je reći da su troškovi prisutni u svim i privrednim i neprivrednim organizacijama. U poređenju troškova kao ulaganja i prihoda kao rezultata dolazimo do finansijskog rezultata, koji predstavlja jedan od pokazatelja uspešnosti poslovanja, odnosno kvaliteta ekonomije.
Danas se sve više pažnje i planiranja usmerava upravo na troškove preduzeća, što je dobro, jer troškovi predstavljaju sastavni deo proizvodnje, tj. samog funkcionisanja preduzeća. Ovaj seminarski rad će upravo to obrađivati kao temu. Cilj je pokazati šta su troškovi, koje su vrste troškova I kako oni nastaju odnosno razvijaju. Pravilnim upravljanjem troškova, preduzeće štedi na jednoj strani da bi moglo povećati ulaganje na drugoj strani ili jednostavno da bi preduzeće uvećalo svoj profit.

POJAM TROŠKOVA I VRSTE TROŠKOVA

Troškovi predstavljaju vrednost utrošenih elemenata proizvodnje u procesu reprodukcije. Kako se vrednost izražava cenom, troškovi su u novcu izražena količina utrošene radne snage, sredstava za rad i predmeta rada. Međutim, tako definisani troškovi predstavljaju troškove u užem smislu. Šire shvaćeni troškovi se ne ograničavaju samo na proizvodnju nego i na ostale funkcije poslovanja: nabavku, plasman, kontrolu kvaliteta, pripremu proizvodnje i finansije, tačnije na sve poslovne izdatke vezane za ostvarivanje proizvodnje.
Iako se troškovi vrednosno izražavaju, ipak oni nisu identični sa izdacima. Izdaci i troškovi se razlikuju po kvalitetu i po vremenu nastajanja. Za izdatke se veže odliv novčanih sredstava, a za troškove trošenje sredstava i radne snage u proizvodnji odnosno u poslovanju. Nabavljanje materijala moramo npr. platiti odmah i imamo novčane izdatke, odnosno rashode, bez obzira da li su utrošeni ili ne. Dok god su oni na skladištu nemamo troškova, pa prema tome samo ona vrednost koja je ušla u proces proizvodnje ima troškovni karakter.
Može se, dakle, reći da troškovi predstavljaju vrednosno izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine i tuđih usluga zbog ostvarivanja određenih učinaka (proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troškova.
Svi kriterijumi klasifikovanja vrste troškova zasnovani su na potrebi upravljanja ovim oblikom ulaganja, u smislu delovanja na njihovu veličinu, strukturu i dinamiku. U ekonomskoj teoriji i praksi koriste se brojni kriterijumi za klasifikaciju troškova. Izbor kriterijuma uslovljen je ciljevima klasifikovanja. Dominantan cilj klasifikovanja troškova jeste da se omogući upravljanje troškovima, odnosno deluje na njihovu visinu, strukturu i dinamiku.
Osnovni kriterijumi klasifikovanja troškova su prema:
• Elementima proizvodnje,
• Mestima nastanka,
• Načinu prenošenja na nosioce,
• Zavisnosti od obima proizvodnje,
• Ukupne, fiksne i varijabilne troškove.
Ukratko ćemo evidentirati sve grupe troškova, a kasnije kroz rad neke troškove ćemo detaljnije obraditi:
1. PRIRODNI TROŠKOVI
Ovo je osnovna podela troškova, jer obuhvata trošenje faktora proizvodnje koji se javljaju u svakoj proizvodnji. U ovu grupu troškova spadaju troškovi materijala, troškovi osnovnih sredstava (amortizacija), najamnine, troškovi tuđih usluga i troškovi prema zajednici.
2. DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI
Direktni (neposredni) troškovi su pojedinačni troškovi izrade koji se vezuju po konkretnim proizvodima i uslugama. Indirektni (opšti) troškovi su zajednički troškovi koji su vezani za organizovanje proizvodnje, upravljanje i rukovođenje poslovanjem, administraciju i slično. Dakle, to su troškovi većeg broja proizvoda ili celog preduzeća.