Troškovi poslovanja trgovinskog privrednog društva

UVOD

Pod pojmom troškova se podrazumevaju utrošene vrednosti u reprodukciji koji se utvrđuju kao proizvod utrošaka elemenata proizvodnje i njihovih cena po jedinici utrošaka.
Cilj preduzeća nije samo proizvodnja što veće količine proizvoda ili pružanje usluga, već i ostvarivanje što nižih troškova. Svako povećanje troškova, iznad objektivno uslovljenih, neposredno utiče na dobit preduzeća.

Ukupni troškovi su samo cenom izražena trošenja do kojih dolazi u vezi sa proizvodnjom, ali oni nisu jedini izdaci koje preduzeće ima da bi obezbedilo proizvodnju. Da bi preduzeće moglo utrošiti materijalna sredstva u proizvodnju, prethodno treba da ih angažuje. Sredstva koja preduzeće angažuje su osnovna ili obrtna sredstva. Na angažovana sredstva, bilo osnovna ili obrtna, preduzeće plaća kamatu, a ponekad i zemljarinu. Kamata i zemljarina su osnovna sredstva i kamata na obrtna sredstva predstavljaju neophodne izdatke, baš kao što su i troškovi neophodni izdaci da bi bilo proizvodnje.

Upravljanje troškovima deo je ukupnog procesa upravljanja poslovnim uspehom preduzeća. Iz praktičnih iskustava i veština, razvilo se u nauku koja proučava metode pripreme i korišćenja informacija za potrebe donošenja upravljačkih odluka u poslovnoj praksi. Obuhvata sve postupke kojima se u poslovanju preduzeća procenjuje odnos između troškova i koristi. Cilj je u dugom roku maksimizirati dobit. Nije svrha troškove po svaku cenu snižavati, već je svrha preduzimati aktivnosti, premda one stvaraju troškove radi osiguravanja trajno profitabilnog poslovanja.
Treba reći da značenje upravljanja troškovima proizilazi iz praktične činjenice da žrtvovanje resursa koji su u vezi sa određenim učincima nije nipošto neograničeno. Naime, u tržišnoj ekonomiji troškovi se moraju kretati u ograničenim okvirima. Ograničenja obično leže u činjenici da je potrošnja resursa, za određene učinke, ograničena prodajnom cenom koja se u konkurenciji sa drugima može postiči na tržištu. Prema tome mogućnosti pokrivanja troškova za određene tržišne proizvode redovno se kreće unutar odnosa između sledećih ključnih ekonomskih kategorija:

PRIHODI – RASHODI = DOBIT

PRODAJNA CENA – TROŠKOVI = DOBIT

Iako se u trgovini ne stvaraju materijalne upotrebne vrednosti, prometni proces, takođe, prouzrokuje trošak. Naime, trgovinska preduzeća kao nosioci prometa nabavljaju robu od proizvođača, a zatim je dopremaju, čuvaju, sortiraju, razmeravaju, pakuju i najzad, prodaju. Stručne i druge službe sve ove radnje evidentiraju i knjigovodstveno obrađuju. Prodajom robe i njenom primopredajom završava se kupoprodajni proces u trgovini. Ovaj proces i ostale radnje koje obavlja trgovinsko preduzeće prouzrokuju angažovanje i trošenje živog i minulog rada. Pored toga trgovina, kao i druge privredne organizacije, plaća doprinose društvu. Zbog toga se troškovi trgovinskih preduzeća u kalkulativnom smislu širi od troškova u smislu ekonomske teorije. Troškovi trgovine definišu se se kao navčani izraz utrošenih elemenata radnog procesa, uključujući društvene doprinose i druge izdatke koji sačinjavaju cenu robe i usluga trgovinskih preduzeća.

Troškovi kao naočani izraz utrošenih elemenata radnog procesa ( sa doprinosima i drugim izdacima ) moraju se po logici ekonomije nadoknaditi. To se obavlja iz prihoda koje ostvari preduzeće prodajom svojih proizvoda i usluga. U trgovini se u tu svrhu pri obračunu cena primenjuje tzv.razlika u ceni.