VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU
Nastavni predmet:
Studijski program:
Inženjerski menadžment
Modul:
Krizni menadžment
TROŠKOVI PREDUZEĆA
- seminarski rad-
Predmetni nastavnik:
Student, Broj indeksa.:
Tatiana Hamadi 32/12
Zrenjanin, januar 2014. god.
2. POJAM I PODELA TROŠKOVA
Troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenih resursa u
proizvodnji novih ili stvaranju određenih učinaka.
U užem smislu pod troškovima se smatra potrošnja resursa zbog izrade novih
proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenete vrednosti. Prema
pojmovnom određenju u najužem smislu troškovi predstavljaju svesno uništavanje
korisnih resursa u procesu proizvodnje s namerom da se u zamenu za to dobiju još
korisniji proizvodi, odnosno neki drugi učinci. Može se reći da troškovi predstavljaju
vrednosno izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine te tuđih usluga
zbog ostvarivanja određenih učinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog
određenja vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troškova.
Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:
Prema elementima proizvodnje:
o
troškovi materijala
o
sredstava za rad
o
troškovi radne snage
Prema mestu nastanka:
o
troškovi režijskih poslova
o
troškovi proizvodnog izvršenja
Prema vezanosti za nosioce:
o
pojedinačni
o
zajednički
Prema načinu obračuna po nosiocima:
o
direktni
o
indirektni
Prema uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom:
o
fiksni
o
relativno fiksni
o
proporcionalni
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od
vrste i veličine preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja
zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i
varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo
troškove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela proizilazi iz činjenice što
su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni,
dok su u dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troškovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti
od promene korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi
nazivaju još i troškovima kapaciteta.
4
3. KAPACITET PREDUZEĆA
Pod kapacitetom industrijskog preduzeća podrazumeva se njegova proizvodna
sposobnost u određenom vremenskom periodu. To je ona proizvodnja koju preduzeće u
određenom vremenskom periodu može da ostvari pri punom korišćenju mašina i ostalih
proizvodnih uređaja i pri punom uposlenju radne snage. Kod kapaciteta razlikujemo dve
kategorije: tehnički i ekonomski kapacitet. Tehnički kapacitet obuhvata: maksimalni,
minimalni i normalni kapacitet.
Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teško, skoro nemoguće
dostići. On predstavlja maksimalnu moguću proizvodnju koju bi preduzeće moglo
ostvariti u određenom vremenskom periodu pri maksimalnom opterećenju svih
osnovnih sredstava i uz isključenje svih troškova. Dakle 100 % korišćenja kapaciteta.
Normalni kapacitet (radni ili realni) odražava se u onoj proizvodnji koju
preduzeće pod redovnim, normalnim uslovima ostvaruje i to sa normalnim gubicima
(troškovima).
Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorišćenje nekog osnovnog
sredstva u dužem vremenskom periodu, tako da je ono predimenzionirano,
neodgovarajuće za određenu vrstu proizvodnje i racionalnije bi bilo zamijeniti ga novim
osnovnim sredstvom manjeg kapaciteta koje će se moći potpunije iskoristiti.
Ekonomski (optimalni) kapacitet je onaj pri kome su troškovi po jedinici
proizvodnje najniži tj, pri kome je ostvaren najviši stepen ekonomičnosti u prizvodnji.
Kada obim proizvodnje prekorači optimalni kapacitet u pravcu u pravcu maksimalnog
kapaciteta, ekonomičnost se smanjuje, jer troškovi po jedinici proizvoda rastu. U
najvećem broju slučajeva optimalni kapacitet leži pri stepenima zaposlenosti između 75-
90%.
Za svako preduzeće je neophodno tačno utvrđivanje kapaciteta, jer tek kada je
veličina kapaciteta tačno utvrđena, preduzeće može da ustanovi kojim intezitetom
koristi svoj proizvodni kapacitet i koliko visoki će pri tom biti troškovi. Ovo je naročito
važno zbog toga što između intenziteta korišćenja kapaciteta i troškova preduzeća
postoje određeni uzajamni odnosi, a posebno kod onih preduzeća kod kojih su troškovi
kapaciteta visoki.
Pri ispitivanju kako stepen korišćenja kapaciteta utiče na pojedine vrste troškova,
može se uočiti da postoje izvjesni troškovi na koje kapacitet nema uticaja (fiksni
troškovi), a postoje i takvi troškovi na koje ima uticaja (varijabilni ili promjenjivi).
5
