ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ШАБАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: 

ТРЖИШТЕ И МАРКЕТИНГ ПОЉОПРИВРЕДНИХ 

ПРОИЗВОДА

Тема: 

ТРЖИШТЕ ПИЛЕЋЕГ МЕСА

                      Ментор:

     Студент:

Др Драгана Симић-Антонијевић              Душко Станојловић

    Индекс: СИМ 133/2014

Шабац, 2015.

background image

Семинарски рад                                                                                    Тржиште пилића

2. МЕСО У ЉУДСКОЈ ИСХРАНИ

Под месом се подразумевају сирови или прерађени делови заклане стоке (говеда, 

бивола, свиња, оваца, коза, копитара), живине, дивљачи, риба, ракова, шкољки, 

жаба, корњача и пужева који се употребљавају за људску исхрану. Месо је добар 

извор   протеина   високе   хранљиве   вредности,   минералних   материја   (P,   Mg), 

микроелемената (Fe, Zn, Cu, Se) и витамина Б групе (B

1

, B

2

, PP).

Употреба меса у исхрани људи стара је колико и људски род. О томе постоје 

бројни докази из еволутивне историје исхране људи. Стваран нутритивни значај 

меса у исхрани људи дефинисан је тек половином прошлог, двадесетог века. У 

стручним   и   научним   публикацијама   прве   половине   двадесетог   века   често   се 

писало  о  нутритивној  вредности  меса.  Hinman  i Harris (1947)  наводе  да човек 

може да живи годину дана хранећи се искључиво месом. Они, међутим, кажу и то 

да је за добро здравље неопходан правилан однос свих врста основне хране у 

исхрани   људи.   Поред   чисто   нутритивног   аспекта   исхране   месом,   не   треба 

занемарити ни задовољство при припремању разноврсних јела од меса и ужитак 

при њиховом јелу, првенствено због њихових специфичних сензорних својстава – 

укуса и мириса. 

Протеини су у исхрани неопходни за изградњу и обнову ткива, угљени хидрати и 

масти за топлоту и енергију, минерали за граду костију, зуба, крви, итд., витамини 

за   поспешивање   раста   и   очување   здравља   а   сирова   влакна   за   елиминацију 

несварених материја. Аутори закључују да месо садржи високо вредне протеине, 

да   има   енергетску   вредност   захваљујући   мастима,   важне   минерале   као   што   је 

гвожђе и више витамина. Од 1940. до 1950. год. истраживачи су успели да утврде 

аминокиселински састав меса, минерални састав и садржај витамина. Урађене су 

и   упоредне   анализе   меса   различитих   животињских   врста   и   испитан   утицај 

загревања   и   других   технолошких   поступака   на   састав   и   особине   меса. 

Захваљујући овим истраживањима дефинисан је и просечан хемијски састав кртог 

Душко Станојевић                                                                                                         4

Семинарски рад                                                                                    Тржиште пилића

меса   које   садржи   око   20%   протеина,   9%   масти,   70%   воде   и   1%   минералних 

материја а енергетска вредност му је око 680 кЈ на 100 грама. 

Протеини   меса   су   изузетно   вредни   јер   садрже   висок   проценат   есенцијалних 

аминокиселина, односно, месо садржи све аминокиселине неопходне човеку као и 

у   води   растворљиве   витамине   Б   групе.   Оно   је   главни   извор   ових   витамина. 

Свињско месо, нпр., садржи висок ниво тиамина и он је 5 до 10 пута већи него у 

месу   осталих   врста   стоке   за   клање.   Витамини   Б   групе   (тиамин,   рибофлавин, 

ниацин,   пантотенска   киселина,   витамин   Б

6

  и   витамин   Б

12

)   су   есенцијални   за 

човека. Месо садржи и мале количине витамина А, Ц, Д, Е и К, мада неки органи 

садрже значајне количине неких од ових витамина (јетра нпр. садржи витамин А и 

витамин Ц). Месо је добар извор минерала, посебно гвожђа, цинка и фосфора, али 

нема довољно калцијума. Крто месо садржи само 2 до 3% масти а количина масти 

може знатно да варира у зависности од врсте животиње и дела тела. Од укупних 

масти,   95%   је   у   облику   естра   глицерола   и   масних   киселина.   Полинезасићене 

масне киселине: линолеинска и арахидонска, су есенцијалне за човека.

1

2.1. Значај производње и прераде меса за привреду

Увоз и извоз меса су често показатељи развијености пољопривреде, прехрамбене 

индустрије и привреде једне земље у целини. 

Спољнотрговинска размена пољопривредних производа наше земље значајан је 

предмет истраживања не само са гледишта тржишта, већ и ради обезбеђивања 

битних   информација   креаторима   агроекономске   политике   и   доносиоцима 

пословних   одлука   на   нивоу   производних   и   прометних   привредних   субјеката, 

односно банака и других институција и установа.

Стање, динамика и структура наше спољнотрговинске размене пољопривредних 

производа   у   последњој   деценији   нису   стабилни   и   неравномерни   су   у   својој 

динамици и по правцима развоја. Истовремено, структурне промене указују на 

1

 Тодоровић, М.: Анимални производи, Висока пољопривредна школа, Шабац, 2010.

Душко Станојевић                                                                                                         5

background image

Želiš da pročitaš svih 20 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti