Učenje i rad na daljinu

Uvod

U skladu sa razvojem informaciono – komunikacionih tehnologija, obrazovanje se danas sve više širi i nije samo ono obavezno, već svako ko želi ostati u trci za napredovanjem mora da teži učenju i razvijanju znanja i veština što je više moguće i šire – na ovaj način je nastao danas popularan pojam stalnog učenja. Da bi uspeli da održimo korak u svakodnevnom mnoštvu informacija i tehničkih dostignuća potrebno je konstantno edukovanje i održavanje prisutnosti u razvoju nauke.
Napredak u informacionoj i komunikacinoj tehnologiji kao i razvoj u nauci o učenju, omogućio nam je odgovor na ovu vrstu potrebe u vidu razvoja E-learning – a koji sve više uzima maha i nezamenljiv je u današnjem obrazovanju.

Model e-učenja stvorio je preduslove za oblikovanje novog okruženja sa sledećim karakteristikama:

1.    korisniku (studentu, učeniku) je orjentisan,
2.    interaktivan je,
3.    lak za pristup,
4.    fleksibilan, i
5.    ima mogućnost na raspodeljenim računarskim platformama.

U vezi sa gore navedenim e – učenje predstavlja presek dva sveta i to: sveta „informacione i komunikacione tehnologije“ i sveta „obrazovanja“. Ovo je dragoceno i to pogotovo onda kada se koristi kao deo dobro planiranog i organizovanog okruženja obrazovanja, međutim sigurno e-učenje nije nešto magično što će zameniti i staviti van upotrebe postojeće pedagoške teorije, principe i norme. U tom smislu e-učenje neće eliminisati postojeće obrazovne metode i tehnologije, nego još više ono mora biti njima primereno i prikladna dopuna.

Da bi se sistem za elektronsko učenje koristio, upotrebljava se komunikacija u čijoj osnovi je računar sa raznim servisima. Najpoznatiji je servis za elektronsku poštu, (e-mail). Sastavni deo korišćenja novih informacionih tehnologija je i softver za pregledanje i pretraživanje (browser, kao što su Microsoft Explorer, Opera ili Mozila Firefox) globalne računarske mreže – Interneta. Internet pretraživači sa novim grafičkim rešenjima i sofisticirane interaktivne komunikacione tehnologije omogućile su da elektronsko učenje postane dostupno najširim slojevima studentske populacije širom sveta.
Elektronsko učenje, poznatije kao učenje na daljinu (Distance Learning, skraćeno DL), prešlo je internacionalne granice i naša zemlja već ulazi na internacionalno tržište elektronskog učenja. SAD su konkurentno tržište u elektronskom učenju i obrazovanju. Iskustvo koje Amerika, Kanada i Australija imaju na ovom polju datira još od osamdesetih godina devetnaestog veka. Danas je elektronsko učenje sasvim normalna pojava i na najpoznatijim fakultetima (Harvard, Stenford, MIT) koji u svojim virtuelnim učionicama pružaju veliki izbor najraznovrsnijih akreditovanih akademskih kurseva.