Upravljanje znanjem kao poslovna strategija

Jedna od definicija znanja je sledeća: „Znanje je informacija koja je u funkciji, u upotrebi. U poslovnom kontekstu, znanje predstavlja ono što zaposleni, vezano za posao, znaju o disciplinama, proizvodima, konceptima, kupcima, klijentima, jedni o drugima, o greškama, o uspesima.“ Cilj savremene organizacije jeste da se svi poslovni procesi posmatraju kao procesi znanja. Ovakav stav uključuje stvaranje znanja, osvajanje znanja, čuvanje znanja, podelu znanja sa drugima i primenu znanja na način koji će doprineti stvaranju dodatne vrednosti za organizaciju.
Promene u poslovnom svetu su sve radikalnije, brže i snažnije. Neizvesnost je glavna odlika svakodnevnog poslovnog života. Donošenje odluka je sve složeniji proces, zato što pritisak više ne dolazi samo od konkurentskih kompanija, već i od zahtevnih potrošača i strogog javnog mnjenja koje očekuje da kompanije imaju pozitivan uticaj na okolinu i društvo. Dok su u prošlosti kompanije mogle da očekuju atmosferu poznatog i stabilnog okruženja i predvidljivu budućnost, u današnjem okruženju to nije slučaj.
Da bi organizacija napredovala, potrebno je da svoje zaposlene posmatra kao bogatstvo, a njihovo znanje kao adut za konkurentsku prednost. Takva organizacija mora da stvori atmosferu i organizacionu kulturu u kojoj će se slobodno iskazivati znanje, nove ideje i kreativnost. Postojeće znanje bi se trebalo na pravi način primenjivati, a novo znanje kreirati.
U praksi se sve više potvrđuje da korišćenje znanja često ne daje željene rezultate. U svetu biznisa važi pravilo da nema pravila. Isključivo povezanost tehnologije sa ljudskim faktorom daje zadovoljavajuće rezultate. Tehnologija nije uvek predstavnik znanja, već alat kojim ljudsko znanje postiže veće rezultate.