Usmena komunikacija

Komunikologija analizira proces komuniciranja zavisno od broja učesnika koji razmenjuju poruke i njihove interakcije.
Intrapersonalni nivo komunikacije, koji je usmeren na unutrašnje ponašanje kao što je promatranje, slušanje, čitanje, govor, pisanje. To je komuniciranje unutar osobe, ili “razgovor sa samim sobom” ( percepcija i mentalni procesi koji se odvijaju u čoveku )
Većina ovih aktivnosti uključuje traženje informacija zbog čega je ovaj nivo komunikacija izuzetno značajan za menadžersko odlučivanje i rešavanje problema, pošto efektivno odlučivanje zahteva adekvatnu informaciju. Ovim nivoom komuniciranja bavi se psihologija ( sa stanovišta psiholoških procesa, mentalnih aktivnosti i perceptivnih obeležja čoveka ), i medicina ( sa stanovišta fiziološke podloge mentalnih procesa i lečenja “nenormalnih” oblika njihovog funkcionisanja). Za menadžera je važno da nauči da razgovara sa samim sobom, upozna vlastite prednosti i nedostatke, da bude u stanju da pohvali samoga sebe, izgrdi ili izmeni kada je to potrebno. Interpersonalni nivo komunikacije, gde dvoje ili više lica ( manja grupa ) razmenjuju mišljenja. Oni mogu da dele informacije, obezbeđuju povratnu spregu ili jednostavno održavaju socijalne odnose. Menadžer koji, na primer, razmatra invisticiono ulaganje može da ne bude u stanju da donese sud o tome bez razmene ideja i dobijanja povratnog mišljenja od drugih menadžera. Ovaj proces se kompletira na međupersonalnom nivou komunikacije. Ovim kao i multipersonalnim nivoom komunikacije bavi se sociologija kominiciranja. Multipersonalni nivo komunikacije, podrazumeva komuniciranje unutar grupe, između grupa i većih organizacionih delova, i on se odvija na mreži koja povezuje članove organizacija međusobno. Putem te mreže šalju se razne poruke, organizaciona sredstva i upute članovima organizacijama. Organizacioni nivo komunikacije se takođe, odnosi na to kako je grupa zadataka međusobno vezana da bi se kompletirao posao.