ФУТУРА – ПРИМЕЊЕНА ЕКОЛОГИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ
Семинарски рад
Предмет: Екоклиматологија
Тема:
Утицај климатских промена на биосферу
Ментор:
Студент:
Проф. Др Јелена Миловановић
Београд, 2014.
Семинарски рад
2. Дефиниција климе
Реч клима
потиче од старогрчке речи κλίμα (клима), која има исто значење у
којем се и данас користи.
Клима у ужем смислу је најчешће дефинисана као „просечно (средње) стање
времена“, или прецизније, као статистички опис средњих вредности и
варијабилности времена, у опсегу од неколико месеци до неколико хиљада или
милиона година. Стандардни период је 30 година, по дефиницији Светске
Метеоролошке Организације (World Meteorological Organization – WMO).
Поменуте средње вредности су показатељ понашања просторно и временски
променљивих величина, као што су: температура, падавине и ветар. Клима у
ширем смислу представља стање, укључујући статистички опис, климатског
система.
Нешто другачију дефиницију је дао Рубинштајн (Rubinstein) 1952. године. По
њој, клима је „просек карактеристика временских процеса, који су узроковани
Сунчевим зрачењем, особинама подлоге и атмосферском циркулацијом која је
зависна од њих“
.
Дакле, и овде се клима дефинише као „просечно време“
,
али
се посебно дефинишу и разлози климатске разноврсности Земље. Овим се каже
следеће: да су зрачење Сунца, албедо и температурна проводљивост тла или
морске струје другачије – и клима би сигурно била другачија.
Неке дефиниције климе истичу да се ради о клими планете Земље, тако да се
климатологија, наука која проучава процес формирања климе ограничава на
проучавање Земљине климе. Ово значи да се климама других небеских тела
(нпр. Марс или Јупитер) баве егзоклиматологија – наука о климама небеских
тела, као и наравно астрономија
.
Осим метеоролошких и климатолошких дефиниција климе, постоји и
биолошка и географска дефиниција.
Биолошка клима
је комплекс климатских услова који са другим чиниоцима
неке одређене средине одређују постојање, развитак, размножавање и
премештање живих организама.
Страна
4
Семинарски рад
Географска клима
је скуп атмосферских стања која владају на одређеној
површини Земље.
Клима се разматра у планетарним или у континенталним размерама -
макроклима; у приземном ваздуху до 2 метра висине и на малом простору
(поље, шума, трг и сл.) - микроклима, а у регионалним или локалним
размерама - мезоклима.
Страна
5
