Vagoni i Lokomotive

1. Železnički transport
Železnica je naziv za prometno sredstvo koje se kreće po stalno postavljenoj metalnoj podlozi – čeličnim šinama. Dve šine zajedno čine kolosek.
Železnički transport je vrsta transporta gde se prevoz robe ili putnika vrši vagonima koji se kreću po pruzi uz lokomotivsku vuču. Osnovne karakteristike železničkog transporta su:
Pozitivne
• visoka propusna i prevozna sposobnost
• prevoz nezavisno od klimatskih uslova
• neposredna veza magistralnih i pratećih koloseka
• masovnost prevoza
Negativne
• ograničen manevar
• velika početna ulaganja
• Prvi vagončići na prugama upotrebljavali su se još u 16. veku u Nemačkoj i Engleskoj za prevoz iskopane rude. Vagončiće su vukli konji. Engleski inženjer DŽordž Stivenson izumeo je prvu parnu lokomotivu. Mogla je brzinom pešaka vući nekoliko rudničkih vagona. Gradnjom udobnijih vagona, počeo je teretni i putnički razvoj železnica. Prva javna železnička veza uspostavljena je 1825. između engleskih gradova Stoktona i Darlingtona. Posle spore parne železnice nastale su dizelske, pa moderne električne železnice.
• Železnica se sastoji od infrastrukture (šine, lokomotive, vagoni (putnički i ili teretni) i drugih pomoćnih objekata.
• Istorija srpskih železnica

1.2. Železnička stanica Beograd
Srpske železnice nastale su 3. jula1881, kada je Knez Milan Obrenović srebrnim budakom udario temelj Srpskim državnim železnicama. 23. avgusta 1884. (4. septembra po novom kalendaru) svečano je otvorena linija Beograd – Niš na dužini 243 kilometara.
2. Istorijat železnice
Izgradnja prvih pruga u našoj zemlji započeta je još polovinom prošlog veka kada su velikim delom naših teritorija vladale Austrougarska monarhija i Otomanska imperija. Borba srpskog naroda za slobodu, posle viševekovnog ropstva, krunisana je tokom XIX veka stvaranjem dve države, Srbije i Crne Gore. Posle Berlinskog kongresa ove dve nezavisne države započele su svoj život unutar novih granica. Razvoj železničkog saobraćaja na ovim prostorima doživeo je ekspanziju krajem XIX i početkom XX veka, odvijajući se na teritoriji tadašnjih država: Srbije, Crne Gore, Austrougarske i Turske.
Godina 1854. bitna je za istoriju Jugoslovenskih železnica. Naime, 20. avgusta 1854. godine puštena je u saobraćaj pruga Lisava–Oravica–Bazijaš s konjskom, a novembra 1856. godine i s parnom vučom. Posle Prvog svetskog rata na našoj teritoriji ostao je deo ove pruge u dužini od 27 km, od državne granice kod Jama, preko Jasenova i Bele Crkve do državne granice između Vračevog Gaja i Bazijaša. S vremenom su pojedini delovi pruge demontirani i danas je u eksploataciji samo deo pruge između Jasenova i Bele Crkve. Sve kasnije izgrađene glavne pruge u Vojvodini položene su u smeru ka Pešti.
U okviru tadašnje Otomanske imperije, na našoj teritoriji je 1874. godine puštena u saobraćaj pruga od Skoplja do Kosovske Mitrovice.
Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobijena su još četiri nova okruga–Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički. Na ovom kongresu Austrougarska je pomogla Srbiji da dobije nove teritorije, ali je to uslovila sklapanjem posebne konvencije. Tom konvencijom Srbiji je nametnuta obaveza da napravi prugu od Beograda do Vranja i granice s Turskom i Bugarskom za tri godine. Takodje, Srbiji je nametnuta obaveza zaključivanja ugovora o trgovini i zahtev da se obavi regulacija Đerdapa. Ovakav ugovor srpska vlada je odobrila Zakonom o proglašenju konvencije.
U Srbiji, iscrpljenoj ratom protiv Turaka, vladala je ekonomska kriza. Država nije bila u stanju da odgovori obavezama koje su proizilazile iz sklopljene konvencije. Beč je stalno urgirao, upozoravao i pretio. Aprila 1880. Srbija je bila primorana da potpise novu konvenciju koja se isključivo odnosila na izgradnju pruge. Rok za izgradnju pruge bio je opet tri godine, odnosno 15. juni 1883. godine. Krajem 1880. godine vlada je raspisala licitaciju na koju se javilo jedno francusko društvo iz Pariza – “Generalna unija”. Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 3.7.1881. godine udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se “kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta” (to mesto je u blizini današnjeg mosta “Gazela” u Beogradu). Posle samo godinu dana “Generalna unija” je bankrotirala, pa je radove nastavilo novoformirano Društvo za izgradnju i eksploataciju Srpskih državnih železnica. Zbog toga je prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš zakasnio čitavih petnaest meseci i protutnjao Moravskom dolinom 23. 8. 1884. godine. (4. septembra po Gregorijanskom kalendaru). Redovni saobraćaj otpočeo je 3. 9. 1884. godine (15. septembra po Gregorijanskom kalendaru; taj dan Jugoslovenske železnice obeležavaju svake godine kao Dan železničara Jugoslavije).