Vašingtonski konsenzus

Rušenje Berlinskog zida 1989. i završetak hladnog rata doveli su zemlje istoka i jugoistoka Evrope pred fundamentalno pitanje: kako napraviti prelaz s tzv. kolektivne (ili planske), koja ih je do tada uglavnom karakterisala, na tržišnu privredu. Ono što se nazivalo komunizmom urušilo se (ili je bilo nasilno srušeno) a gotovih recepata za izgradnju tržišnih institucija i tržišne privrede nije bilo, ili su, kao što je bio slučaj s jugoslovenskim iskustvom od početka pedesetih, jednostavno prećutkivani. U nedostatku sopstvenih strategija, ili pak iz nekih drugih razloga, te zemlje su, manje ili više voljno, prihvatile inostrane eksperte i recepte koje su im propisale međunarodne finansijske institucije na čelu s Međunarodnim monetarnim fondom. Kakvi su to bili eksperti i do čega je sve to dovelo, uglavnom je poznato i više puta opisivano.