Регионални центар за таленте Београд II
ВЛАДАВИНА ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА
( 1331 - 1355 )
THE REIGN OF EMPEROR STEFAN DUSAN
(1331 - 1355)
Ментор :
др
Станоје Бојанин
,
Византолошки институт САНУ
Аутор:
Филип Пејковић
, VIII–3
Ош. „Браћа Барух“
Београд 2011
1
АПСТРАКТ
Цар Стефан Душан, је засигурно један од најмоћнијих владара српске
државе, кроз целу њену историју. Он је потомак „свете лозе“ Немањића,
средњевековне српске владарске породице. Стефан Душан је био син Стефана
Дечанског, кога је наследио на престолу. За време Душанове владавине,
средњовековна Србија је достигла врхунац своје моћи. Територија Србије је знатно
проширена, донет је ,,Душанов законик“, држава је постала је царство, а српска
црква стекла је ранг патријаршије.
Кључне речи : Цар Стефан Душан, династија Немањића, средњевековна Србија,
српско царство, Душанов законик, историја Срба.
АBSTRACT
The Еmpеror Stefan Dušan is one of the most powerful rulers of the Serbia. He is
the descendant of the royal family, the Nemanjic dinasty, Stefan Dusan was the son of
Stefan Dečanski, who put his son as a co-ruler (young king). During his reign, Serbia
reached the culmination of its power. The teritory of Serbia grew noticeably, the first law
act, known as the "Dušan’s Code" was introduced, the country reached a higher rank,
becoming a Empire from a Kingdom.
Key words : Еmpiror Stefan Dusan, Nemanjic dynasty, medieval Serbian, Serbian
Empire, Dusan lawbook, History of Serbs.
2
УВОД
Српска држава се на врхунцу своје моћи нашла у средњем веку.
Захваљујући способности српских владара из династије Немањићa, Србија је
успела да постане знатно снажна земља, која се уздигла међу европским лидерима.
Сви средњевековни српски владари су остали упамћени у народу, најчешће по
славним догађајима. Са њима се нису могли мерити ни европски владари тога доба.
Човек који је свакако најзаслужнији за јачање српске државе, у народу је дуго остао
познат као ,,Силни``, а у историји као Стефан Урош IV Душан.
1. РАНИ ЖИВОТ
Стефан Душан је рођен око 1308. године, као син Стефана Дечанског. Своје
рано детињство није провео у радости, јер је дуго година живео у изгнанству. Краљ
Милутин (Душанов деда), је протерао Стефана Дечанског и његову породицу, на
византијски двор у Цариград.
2. МЛАДИ КРАЉ
Након смрти краља Милутина, 1321. године, Стефан Дечански се, уз
посредство цркве, крунисао за краља Србије, а његов син Стефан Душан био је
крунисан за ,,младог краља``.Млади краљ се врло брзо истакао као способан
војсковођа и владар. Прву прилику за доказивањем, Душан је добио врло брзо.
Када је бугарску цар Михаило решио да своје краљевство, уз помоћ
Византије, прошири на рачун Србије, предузео је хитну акцију. Прво што је урадио,
протерао је са свог двора, своју супругу Ану, сестру српског краља Стефана
Дечанског, и тако отворено показао да се спрема рат са Србијом.
Бугарска војска је у својим редовима, поред Бугара, имала и одреде Татара и
Осета, а и неколико одреда које је послао влашки кнез Басараба
1
. Византинци су
послали своју војску у сусрет Бугарима, која би здруженим снагама требала да
нападне Србију. Стефан Дечански је хтео да спречи спајање бугарске и византијске
војске, па је одмах почео регрутовање Срба, а и доводио је немачке најамне
воjни
ке.
Иако је српска војска, очекивала напад на другом месту, брзо се преорганизовала и
преместила северно од Велбужда, на реци Каменче. Пошто се византијска војска
још није спојила са бугарском, српска и бугарска војска су дошле у сукоб. Српска
војска није наишла на организовани отпор, јер је бугарске војнике затекла
разбијене по округу Велбужда, како пљачкају места. Срби су то искористили, и
отпочели су главни напад, 28. јула 1330. године. Врховни заповедник српске војске
је био краљ Стефан Дечански, а једним делом војске је командовао млади краљ
Стефан Душан
2
. Бугари нису успели да се организују, па су страдали под налетом,
1
Миливоје Пајовић,
Владари српских земаља
, Београд 2003, стр 56.
2
Сима Ћирковић – Божидар Ферјанчић,
Стефан Душан
, Београд 2005, стр 41.
4
